Јавна тајна – сексуално насиље угрожава спорт више него допинг

Резултати истраживања показују да је више од 50 одсто испитаних лично доживело да им неко показује интимне делове тела или се свлачи наг у сексуалној конотацији.

Више од 20 одсто је доживело једном или два пута да их неко додирује на начин који је био сексуално непријатан и нежељен, због чега су били повређени и посрамљени.

Чак 36,8 одсто је лично доживело да их неко убеђује да пристану на сексуални однос, а скоро 35 одсто је доживело да их вређају и застрашују јер су одбили сексуални контакт.

Ауторка истраживања Снежана Пантовић, новинарка Радио Београда, за Београдску хронику каже да су декларативно сви хтели да помогну у истраживању, међутим нико није помогао. 

Према њеним речима, када су дошли резултати истраживања, реакције су биле углавном, не од свих, бурне и не баш пријатне. 

"Углавном су рекли да је то немогуће, да је мали примерак. То је пилот-пројекат у коме смо желели да видимо да ли има сексуалног насиља или нема. Њих 65 су репрезентативци Србије, људи који имају медаље са највећих светских такмичења, чија имена знају сви у свету спорта. Они су онда прослеђивали те упитнике другим спортистима", објашњава Пантовићева.

Истиче да су имали проблема и да су од послатих 2.500 упитника и на крају завршили са 100 одговора.

"Подаци се крију" 

Новинарка Радио Београда каже да се сексуално насиље дешава и у врхунском спорту. Недавно су објављена истраживања немачког Олимпијског комитета у којем је учествовало 1.500 врхунских спортиста. 

"Наравно, када је реч о оваквим истраживањима ви нећете наћи све податке зато што их сви крију. Немци имају 11,3 а ми 7,9 испитаних који су нажалост доживели нежељени сексуални однос. Код Немаца је укупно 37,2 процента а код нас 31,6 било лично изложено сексуалном насиљу", истиче Пантовићева.

Према њеним речима, проблем је што родитељи деце која доживе сексуално насиље немају коме да се жале и што системски ништа није решено. 

Поручује да је пре свега потребна едукација. Међународни Олимпијски комитет потенцира да се обрати пажња и да се управо спортисти едукују, да умеју да препознају шта је тачно сексуално насиље, с обзиром на специфичност спорта где је физички додир у појединим спортовима неминован. 

"Када се уради нешто што има сексуалну конотацију, свако дете врло добро осећа, да је то нешто што не спада у спорт. Морамо да научимо таксативно децу, младе спортисте шта је сексуално насиље", поручује Снежана Пантовић.

Ужасан случај у Новом Пазару 

Додаје да када је реч о спорту у Србији не постоји никаква контрола и управо је због тога огромна одговорност на спортским руководиоцима, руководству спортских институција и организација. Неопходно је да Министарство омладине и спорта, Олимпијски комитет, заштите евентуалне жртве а евентуалне насилнике заувек да одстране из спорта.

"Имали смо случај у Новом Пазару пре годину дана да је тренер направио кривчно дело у Аустрији, одлежао три године затвора, дошао у Србију, променио име и презиме опет радио, учинио исто кривично дело вишеструко силовање дечака. Осуђен је на седам година затвора. Слично дело поновило се у Сурдулици. Нико није реаговао, ниједна спортска институција", наглашава новинарка Радио Београда.

Истиче да је на једном конгресу у Данској објављен податак да спорт у свету 10 пута више угрожава сексуално насиље него допинг. 

"То је званичан податак, као закључак конгреса на коме је учествовало 5.000 делегата из целог света и био је посвећен безбедном спорту. Оно што нам предстоји, то су едукација пре свега спортиста, водичи за родитеље, имплементирање протокола и кодекса у спортским клубовима и савезима", поручује ауторка истраживања "Сексуално насиље у спорту Србије" Снежана Пантовић.