Шта каже истраживање – колико се очеви укључују у бригу о деци и помажу ли око кућних послова

Валентина Чолић Михајловић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, навела да је код нас остала традиционална подела рада и подела родних улога, а то је да је мушкарац задужен за егзистенцију породице, а да се жена примарно бави породицом, бригом о кући и деци.

Међутим, истиче, како се економија све више развијала и како су се жене укључивале у те економске процесе, тако смо дошле до тога да жене раде и доприносе егзистенцији породице, али им је остала и улога да се оне примарно баве породицом и децом.

"Зато и даље имамо да жене обављају више кућних послова него мушкарци, чак три пута више када говоримо о Србији. У руралним подручјима та традиционална подела посла је још заступљенија", наводи Чолић Михајловићева.

"Наше истраживање је показало да се очеви довољно не укључују ни у кућне послове, а ни у бригу о деци, чак и када имају више слободног времена, а проблем је и у квалитету тог времена које проводе са децом, а не само о квантитету. Очеви често наводе да немају идеју како да своје време проведу са децом и они углавном са њима иду напоље, а и тада мајке обично остају код куће не да би то време посветиле за себе, одмору или свој лични развој, већ да се баве чишћењем, кувањем и спремањем", додала је Чолић Михајловићева.

Циљ пројекта "Играј са татом" управо је да се очеви мотивишу очеве због чега је на почетку организовано осам панел дискусија са људима који су нека врста аутеритета у друштву у различитим областима и на које људи желе да се угледају.

Такође је направљен и приручник за радионице за татама са децом у коме су дате идеје ко све може да организује радионице, као и како мотивисати очеве.

"Наша идеја је да различити актери у друштву организују такве радионице како би мотивисале и дале идеје очевима како да проводе своје слободно време са децом и да ослобађају маме да се баве својим развојем", каже Валентина Чолић Михајловић.

Потребно је доста времена да се ствари промене и да би се достигао ниво скандинавских земаља где је готово равноправна укљученост родитеља.

"Потребно је бар 20 година зато што су те земље почеле са таквим моделима још пре 20-30 година и увели то у своје законе, причали о томе на нивоу државе. Али ситуација се у млађим генерацијама и код нас стварно поправља", објашњава Чолић Михајловићева.

Деца која одрастају у породицама где су улоге родитеља равноправно подељене имају много бољи емотивни, когнитивни и социјални развој. Одрастају у здравије људе, а те породице су срећније и складније. Жене су растерећеније и успешније у каријери, а самим тим је целој породици боље.

"Сви желе да играју тимски, кућни послови се заједнички обављају и има се више времена које се посвети деци", закључила је за РТС шефица истраживања и развоја пројекта Валентина Чолић Михајловић.