Како спречити злоупотребу личних података грађана

Проблеме који се тичу заштите података о личности сусрећемо свакодневно, нарочито у дигиталном окружењу, каже Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података Миланом Мариновићем.

У првој години мандата али и примене Закона за заштиту података о личности, посебан изазов је била епидемија коронавируса због обраде здравствених података током трајања епидемије, тачније о стању у здравственим установима.

"Пандемија је све пореметила и показала се потреба за заштиту података, рецимо о заштити здраствених података, да не би имали негативан однос према људима који су заржени, да имамо контролу над нашим здраственим податцима и да медији не објављују податке о зараженим људима, фотографије пацијенат у болницама и слично", навео је Мариновић. 

Највећи изазови Повереника током примене овог закона у времену трајања епидемије била је и примена закона.

"Не само што је то била прва година примене закона већ и почетак мог мандата. Претходни Повереник није учествовао у доношењу закона и ја сам тражио одлагање примене јер нису сви били спремни и сада смо ту где смо, има неких мањкавости и видећемо како се оне могу отклонити", каже Повереник. 

Податке о здрављу регулише као посебно осетљиве али ситуација са ковидом је показала да нико није имао на уму ванредне ситуације и како се понашати у њима.

"То су ситуације када су подаци грађана изложенији и то мора да се регулише. Сада смо сви деловали ад хок а грађане су највише интересовали подаци о доступности медицинских средстава, слободним болничким капацитетима, у поседње време о доступности вакцина", наводи Мариновић.

Коме да се обрате грађани 

Једна од недостатака је изостанак-видео надзора који се не помиње у Закону.

"Све је више камера на улицама које тренутно нису повезане са софтвером за препознавање лица али када до тога дође треба да се зна шта мора да се спроведе како би грађани били заштићени. Такође, не помињу се многе друге технолошке ствари попут обрада геометријских података, обрада днк података и слично", рекао је повереник.

Руководилац и обрађивач података увек је одговоран за "цурење" података. Исто је и када говоримо о употреби података клијенат од стране било ког пружаоца услуга.

"Подаци када су прикупљени од грађана за једну сврху не смеју, без пристанка, да се користе у друге сврхе и то је противно закону", каже Мариновић.

Када неко користи њихове податке, грађани прво треба да се обрате онима који те податке користе а уколико они не поступе у законском року онда треба да се обрате Поверенику. 

У мају прошле године Гугл је одредио представника у нашој земљи за обраду података о личности.

"Грађани који користе услуге путем интернета, било претраживача или друштвених мрежа имају право да траже брисање података о њима. Било да се директно обрате седишту те компаније или њиховој канцеларији односно предтавништву у нашој земљи", објаснио је за РТС Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података Миланом Мариновићем.