Mного тога не знамо о животу Стефана Немање, али знамо најважније – ујединио је српске земље
Стефан Немања, родоначелник династије која је Србијом владала пуна два века и по којој је названа цела једна епоха у српској историји, по записима његових синова, родио се у Зети, у Рибници, на подручју данашње Подгорице, где је његов отац избегао из Рашке. Ту је и место његовог крштења и топоними који упућују на великог жупана, у монаштву светог Симеона мироточивог.
Немањини синови - Стефан Првовенчани и Св. Сава, пишу да је Стефан Немања рођен у Рибници, у Диоклитији, односно Зети, а из записа о времену његове смрти у 86. години, изводи се 1113. као година његовог рођења.
О прецима нема поузданих података, а име оца у историографију уводи откриће ктиторског натписа кнеза Мирослава, Немањиног брата, на цркви Св. Петра и Павла у Бијелом Пољу - где Мирослав себе назива - сином Завидиним.
Фрагментарност, па и недостатак поузданих писаних извора, много тога из Немањиног живота чини недореченим, али је савршено јасно да је, заслугом овог ујединитеља српских земаља од зетског приморја, до Поморавља, Србија стекла равноправно место у заједници хришћанских народа Европе.
"Доста је тих веза што се сачувало свих ових вјекова, које подсјећају увјек на то да је дједовина Симеона Мироточивога, управо данашња Подгорица, или, како се некада звала - Рибница. Свети Симеон је, по предању, крштен у цркви Светог Ђорђа, ту је примио свету тајну крштења, а по источном обреду, у цркви Светих апостола Петра и Павла у Расу примио миропомазање", наводи протојереј Никола Пејовић.
Везу са светородном лозом Немањића, подсећају у Митрополији црногорско-приморској, доказују и тапије Стефана Првовенчаног, краља Милутина и цара Душана, које места, попут Момишића или простор на коме је подгорички Саборни храм, означавају метохом хиландарског манастира.
"Колика је та веза Светог Симеона са његовом родном Подгорицом и данашњом Црном Гором, можда најбоље осликавају стихови краља и господара Црне Горе, Николе I Петровића, који 1912. године, пише пјесму о Светом Сави, и говорећи о Црној Гори, у једном од тих стихова каже: А да нам је она љепша, слобода је ресит (красит) мора/слободи је колијевка, Немањина Црна Гора", додаје протојереј Никола Пејовић.
Над ушћем Рибнице у Морачу, пре неколико година основан је манастир Светог Симеона Мироточивог. Њему је посвећен и сабор који се у Подгорици одржава сваке године, а младар његове лозе, донет из Хиландара, одавно даје плодове.
Коментари