Ванвременске светиње остављене у наслеђе генерацијама

Самосталност Српске цркве издејствовао је 1219. Сава Немањић, први архиепископ, државник и дипломата, али и просветитељ и књижевник. Време столовања династије Немањића одликује подизање средњовековних монументалних задужбина. И данас су оличење српске културе и баштина православног - светосавског народа, која припада историји и култури човечанства.

Задивљујићи призор Немањићког манастирског комплекса подно Радечеле. Студеница у студеном руху које још више истиче лепоту светиње подигнуте у Рашком стилу. Родоначелник династије Стефан Немања завештао је храм посвећен Богородици.

Први студенички игуман био је Растко Немањић у монаштву Сава. За његово време осликан је храм изузетно вредним живописом. Поред чувеног Студеничког распећа, Богородичин храм одликује и први ктиторски натпис на српском језику.

"Ту је живопис источно православни, византијског стила. Скулптура је романског порекла и та синтеза овде у Студениције постала је темељ како треба радити у култним и културним грађевинама и храмовима у 13. и 14. веку", каже др Тихон Ракићевић, теолог и игуман манастира Студенице.

Највећи и најбоље очувани храм из времена Немањића, јесте манастир Високи Дечани поред реке Бистрице удно планинског венца Проклетија.

"По својој архитектури и уметничким достигнућима представљају можда нешто најлепше што је створила српска рука и оставила у наслеђе генерацијама. Ето међу којима смо и ми да се у ово тешко време бринемо и сачувамо ову светињу уз помоћ Божију и Светога краља", каже архимандрит Сава, игуман манастира Високих Дечана.

Високи Дечани које многи називају "срцем српског трајања", јесу ванвременска светиња која је вековима повезивала народе и културе. Осликана Лоза Немањића у припрати Вазнесењске цркве потврда је својине и историјског континуитета Срба у Метохији и на Косову.