Звечанска – установа која нема кључ на својим вратима
Центар за заштиту одојчади, деце и омладине у јавности познат као Звечанска некада је била синоним за оставњене и напуштене бебе. Данас је промена политике државе, да боравак у институцији и било каквом колективном смештају није довољно стимулативан за децу, нарочито за децу најмлађег узраста, довео да је на нивоу Србије тренутно 675 деце без родитељског старања у установама и више од 5.000 деце у хранитељским породицама.
Директор Центра Зоран Милачић гостујући у Јутарњем програму рекао је да је донет је закон којим је предвиђено да деца у најмалађем узрасту од рођења до три године старости више не могу боравити у институцијама, осим у хитним ситуацијама када мора да дође до интервенције док се не види шта ће даље бити са дететом.
"Тренутно сва она деца која имају развојну перспективу која је добра, су смештена у хранитељским породицама, а деца која имају одређене проблеме од интелектуалне инсуфицијенције до поремећаја понашања или неких других проблема се могу наћи у институцији", објашњава Милачић.
Према његовим речима на нивоу Србије тренутно је 675 деце без родитељског старања у установама и више од 5.000 деце у хранитељским породицама.
Додаје да то најбоље осликава колико се води рачуна да дете не улази у институцију, а ако уђе да се што краће задржи.
"Капацитет центра је 528 места. У току прошле године кроз установу је прошло више од 500 деце различитих узраста од рођења па до младих особа до 26 година, а у овом тренутку на смештају се налази 350 деце", каже Милачић.
Некада, наглашава директор Центра, пре 20-ак година дете када уђе у установу боравило је до завршетка школовања, што подразумева да је могло да остане и до 26 године. То је цео развојни период који је најзначајнији за дете.
"Тренутно код нас дете просечно борави између пет и седам година, а тај просек повећавају деца са сметњама у развоју јер још увек немамо адекватна решења и довољно хранитељских породица за такву децу", објашњава Зоран Милачић.
Додаје да су деца божићне и новогодишње празнике провела у складу са епидемиолошким приликама. Није било традиционалног дочека Нове године, кретање је било смањено али су облежили као сваки празник у кругу штићеника који су тренутно ту и њихових васпитача.
"Свакако се обележило и било је радосних тренутака без обзира на епидемолошку ситуацију", наглашава директор Центра.
Према његовим речима, штићеницима су најближи васпитачи и педагози који и нову годну проведу са њима као родитељи.
"Наш дом живи 24 часа, наша установа нема кључ на својим вратима, ту век има некога и деца и запослени који раде са њима", поручује Милачић.
Додаје да је због пандемије било одређених ограничења у смислу долазака у установу , али да су се поред традиционалних донатора појавили и нови људи, а били су и представници министарства који су хтели да подрже ове празнике и својим присуством и доношењем поклона за децу.
Примена епидемиолошких мера дала резултате
Центар за заштиту одојчади, деце и омладине предузео је комплетне мере заштите које је предвидело министарство здравља и то подразумева примену различитих протокола, инструкција и потпуну заштита свих оних који се налазе у смени.
"То је показало јако добре резултате у смислу да смо ми фактички јуче забележли први случај код корисника да је оболео од короне. С обзиром на број деце који је прошао мислим да је добар приказ примењивања епидемиолошким мера у нашој установи. Што се тиче радника било је нешто више. У овом тренутку имамо четворо запослених који су оболели од ковида, али није било преноса у самој установи", рекао је Зоран Милачић.
Позитивни корисник је пунолетна девојка која је изолована у својој соби уз примену свих епидемиолошкх мера.
Додаје да је случај пријављен надлежном епидемиологу и ту постоји посебна процедура везана за доношење хране, понашање запослених на који начин контактирају.
Директор Центра каже да су активности деце организоване тако да су покушали да испрате све оно што је њихова потреба, да задовоље њихове жеље у смислу реализације слободних активности а да се то усклади са епидемиолошком ситуацијом и да их колико год могу и заштите.
"Имали смо фазе где су деца ишла у школу, и фазе где су онлајн похађала наставу. Онлајн су биле организоване и одређене активности преко различитх организација које су нас подржавале како би попунили слободно време које је њима на располагању", објашњава директор Центра за заштиту одојчади, деце и омладине Зоран Милачић.
Коментари