После земљотреса у Петрињи очи сеизмолога уперене у околна жаришта

На један земљотрес магнитуде 6,4 треба очекивати бар три земљотреса од 5,5 јединица по Рихтеровој скали, што је и забележено у накнадним потресима код Петриње.

Наравно да и ти мањи земљотреси могу да буду опасни и штетни и остављају оштећења на објектима који су грађени само од цигле, истиче Славица Радовановић за РТС.

"Непријатно је и тешко што је земљотрес био изнад једног насељеног места. Слична померања тла имали смо 80-их на Копаонику, али су ефекти били мањи јер је та област мало насељена", додала је.

Расед Динарида и Панонског басена је трусан и ту је било земљотреса пре 100 година, тачније 1909. године, али је био ближе Загребу.

"Он је део велике зоне тзв. Сава зоне, па смо тако имали 1969. јак земљотрес код Бањалуке. Амерички стручњаци су после потреса код Петриње прорачунали да су шансе да се у том простору деси земљотрес јачи од шест степени сада порасле четири пута", рекла је Радовановићева.

Очи сеизмологâ су сада упрте на околна жаришта.

"Вероватноћа да се деси већи земљотрес, рецимо у Загребу, сада је мала. Али рецимо према Приједору може. Говоримо о вероватноћи јер је то сплет околности које су увек изазване ротацијом Италије, која притиска јадранску микроплочу и Динариде и цео тај процес кретања плоча је узрок земљотреса, али је немогуће предвидети када ће тачно бити следећи. У просеку на 80 до 100 година се дешавају јаки земљотреси", објашњава сеизмолог.

Како би штета била мања неопхедно је да се сви објекти граде по савременим методама, а да се објекти који су грађани само од цигле ојачају.

"Више од 60 одсто објеката код нас није изграђено тако да издрже јаче земљотресе. И у централној Србији су могући јачи земљотреси на потезу од Свилајнца до Лазаревца и од Копаоника до Рудника", рекла је за РТС Славица Радовановић.