Лакше запошљавање у јавном сектору, која државна предузећа иду "под исту капу"

Запошљавање на одређено и неодређено време у јавном сектору биће олакшано од почетка ове године, јер је укинута забрана која је трајала пуних шест година. Државна предузећа и установе у наредне три године ипак неће моћи да запошљавају без икаквог надзора и прописа и то могу само ако су плате и доприноси за новозапослене обезбеђени. 

Привреда у 2021. неће бити иста и мораће да мења пословне моделе и терапију, кажу у Привредној комори.

Драган Стевановић, државни секретар у Министарству привреде рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да се највећи прилив новозапослених очекује у реалном сектору и у том контексту јавни сектор није више толико интересантан.

"Много се тога у последњих пет или шест година у Србији десило. Данас није једноставно наћи толико плаћен и толико атрактиван посао у јавном, колико у реалном сектору, односно приватном сектору", истакао је Стевановић. 

Каже да је то био циљ државе у последњих пет-шест година. "Али када говоримо о јавном сектору релаксација која се помиње - у функцији је пре свега, занављања јавног сектира када говоримо о старосној структури запослених и наравно квалификационој структури", каже државни секретар.

Према његовим речима, у наредном периоду желе да занове кадар у јавним предузећима, да уђу млади људи који могу да носе изазове које модерно тржиште са собом носи - да сва предузећа јавна али и друга државна могу да понуде и бољи квалитет услуга, да буду конкурентнија на тржишту што данас тржиште од њих тражи.

Изменама закона о буџетском систему дозвољено је да у овој години сва јавна предузећа на одговорност менаџмента, односно директора, могу да запосле до 70 посто нових радника у односу на бројку оних који су по различитим основама у претходној календарској години напустили то предузеће - да ли је то природни одлив по основу пензије, технолошког вишка, зато што су нашли боље радно место или били санкционисани и отпуштени из компаније, објаснио је Стевановић. 

Владина комисија даје сагласност 

Државни секретар у Министарству привреде каже да за свако следеће радно место неопходно је да питају Владину комисију и да им она да сагласност и одобрење за то ново запошљавање.

"Није овде идеја да се један притисак или мера рестрикције додатно релаксира да неко може да пропулзивно запошљава. Идеја је квалитативно занављање запослених у тим предузећима са једне стране и са друге стране пребацивање дела одговорности на људе који доносе одлуке у тим предузећима у име државе - да се одговорно понашају, да јасно препознају шта је то од кадрова и новозапослених што има релано треба што ће бити у функцији унапређења рада и пословања компаније, фирме, предузећа", подвукао је Стевановић.

Сматра да је у духу амбиција државе да се озбиљно бави државним предузећима у наредном периоду - јавним предузећима и другим - неопходно и то кадровско оснаживање.

Новозапослени и пре реформи предузећа

"Држава је 2013. и 2014. 2015. дефинисала своје приоритете, говорило се о бројки од 560 предузећа, било је у портфељу Министарства привреде за приватизацију и за стечај", каже државни секретар.

Пет или шест година касније та бројка се свела на око 70 предузећа и реално је да понудимо на тржишту до 30 предузећа, а сва остала ће по нашој слободној процени ићи у стечај, рекао је Стевановић. 

Када рашчистите тај портфељ, указује Стевановић, имате простор и могућност да се бавите јавним предузећима, дубинском, суштинском реформом.

Каже да је 10. децембра усвојен документ на Влади на предлог Министарства привреде, који представља полазне основе за дефинисање политике државног власништва.

Та политика, како напомиње, биће дефинисана у стратегији која ће се усвојити до 12. фебруара и из ње ће проистећи акциони план који ће се усвојити до марта.

"То ће бити један од главних приоритета Владе и Министарства привреде као носиоца тих активности, да сва државна предузећа у којима држава има 50 одсто и више власништва ставимо под исти кров и под исту капу - то значи да ће предузећа која су данас у статусу јавних предузећа или привредних друштава која се баве делатношћу од општег интереса или држава предузећа у прерађивачкој индустрији - бити уоквирена једним законским, правним и регулаторним оквиром", истакао је Стевановић.

Правила по којима се ради у модерним компанијама 

Идеја ће бити да се држава одреди која су то предузећа у којима желимо да останемо већински власник.

Сва остала предузећа биће понуђена на приватизацију - решаваће се кроз стечај, али ће обавеза државе бити да корпоративне принципе и све оно што чини модерно пословање уведе у свако своје државно предузеће.

"То ће подразумевати дефинисање планова и програма по правилима по којима се то ради у модерним компанијама, под посебним условима бираће се органи упраљања, надзорни одбори, скупштине, биће одређени критеријуми на основу којих ће бити бирани они који седе у тим органима управљања", рекао је он.

Одговараће строго за све своје планове и активности, а за све обавезе које у тим плановима предвиде а испуне их или не испуне, биће предвиђена и приписана политика награђивања и кажњавања.

Каже да ће за овај посао бити надлежно Министарство привреде у сарадњи са осталим органима и врло о брзо ће ући у тај посао.

"Ово ће допринети новом импулсу раста БДП-а, допринеће да стандард грађана расте, унапредиће квалитет рада и функционисања свих предузећа за које сте заинтересовани као порески обвезник и свако други, и у контексту квалитета услуга али и у контексту чињенице да не буду само фискални неутрални него да дивиденде и добит које држава од њих очекује буду из године у годину већи", закључио је Стевановић.