Како изгледа пут до потомства вантелесном оплодњом, шта показују најновија истраживања
Србија је једна од ретких земаља у Европи и свету која финансира неограничен број покушаја вантелесне оплодње са старосном границом за жену до 43 године за прво дете, а омогућена су и два покушаја вантелесне оплодње за друго дете уколико је прво дете добијено на овај начин. Резултати истраживања које је спровело Удружење "Шанса за родитељство" покзалао је да корисници углавном нису задовољни квалитетом услуга у том процесу и да би 80 одсто испитаника пре изабрало да вантелесну оплодњу покрене у приватној, а не у државној клиници.
Председница Удружења "Шанса за родитељство" Сандра Јовановић каже да је у истраживању учествовало 500 испитаника који су говорили о квалитету услуга у 6 државних и 11 приватних центара, који имају потписан уговор са РФЗО-ом за вештачку оплодњу.
"Ми јесмо једна од ретких земаља у свету која има неограничен број полушаја, али неодстаје нам да радимо квалитету услуга. Незадовољство потиче због чекања на преглед, а чак 80 одсто испитаника би одабрало пре приватну услугу", оценила је Сандра Јовановић гостујући у Јутарњем програму.
Иако су трошкови вантелесне оплодње високи у приватним клиникама, пацијенти их више бирају.
"Просечно чекање пацијената на преглед је дуже од 60 минута. Генерално имамо проблем опхођења лекара према пацијентима и ја се надам да ће се ове ствари променити. Мислим да клинике увиђају да постоји проблеми и да ћемо заједно радити на њиховом решавању", навела је председница Удружења „Шанса за родитељство".
Пандемија и вантелесна оплодња
Вештачка оплодња се може се урадити и ван граница наше земље, али је то прошле године било значајно теже због епидемије која је затворила границе. Сандра Јовановић објашњава да је у том случају реч о донацијама.
"То се ради углавном у иностранству, донација треба да почне да заживи код нас. Како су границе још затворене нисмо могл тај вид оплодње да радимо. Зато постоје пристисци да се дозволи паровим да оду до Грчке или Чешке по њихове ембрионе", истакла је саговорница РТС-а.
Она се нада да ће упркос обуставама на које су били приморани због пандемије, број успешно реализованих вантелесних оплодњни бити већи.
Старосна граница код жена је 43 године, не чекати последњи тренутак
Иако је старосна граница за жене 43 година (то значи до тренутка када напуне 43 године, не и после), Јовановићева указује да после тога жене имају мању шансу да остваре трудноћу, али да се такви парови упућују на донацију.
"Знам да постоје локалне заједнице које покушаје вантелесне оплодње финансирају до 50 године. Успех је ипак много маљи кад су у питању сопствене ћелије, него кад је реч о донацијама у тим година", указује председница Удружења "Шанса за родтењство".
Она још једном подсећа парове да на време размишљају о плодности и да се не чека последњи тренутак.
"Новина је да сад имамо једну комисију при клиничким центрима, тамо се налази председавник Републичког фонда, онда се одатле упућују на лекарску комисију, ту се уради спремограм и ултразвук код жена. Многе ствари су се промениле на боље", указује Јовановићева.
Како не постоји званични регистар парова који се упуте на вантелесну оплодњу и деце која се добију тим путем, Сандра Јовановић каже да се у Србији воде европском статистиком да сваки шести пар има проблем са зачећем.
Сви они који имају питања и нејасноћа у вези са документацијом или јављањем на процедуру вантелесне оплодње финансирану од стране РФЗО-а могу да контактирају бесплатан национални број за вантелесну оплодњу 0800/333-030.
Коментари