Док се градови такмиче у раскоши, Зоран из Ратаја двориште претвара у новогодишњу бајку

Прве лампионе, Зоран је купио од џепарца, као средњошколац у Крушевцу. Тада је већ знао да ће студирати информатику. Али опсесија бојама и светлосним ефектима одредила је његов хоби.

"То волим да наместим по свом укусу и по свом неком виђењу. Тако да ја користим разноразне да не кажем рециклиране материјале, али материјале који су одбачени и које ја онда преправим", каже Зоран.

Од старих неонских лампи конструише декоративне јелке. Одбачени абажури постају светлеће печурке.

Старе компјутере користи за напајање. Мајсторише током године, а са украшавањем дворишта уз помоћ укућана креће почетком децембра.

"Има ту доста каблова, има ту доста прикључака, свега и свачега. Треба да се заштитите и од ветра и од кише. Морате да направите заштиту, јер све то ради на струју", напомиње Милетић.

Зоранова мајка објашњава да је њен син за сеоску средину био специфично дете, па је све ово не чуди.

"Није волео да нешто кове, да нешто прави, али овако да вија само, исто ко ово сад. Није ми баш пријатно, ја сам стара жена, имам 83 године. Мало ми то смета пред очима", каже Зорка Милетић.

Ћерка Јована задужена за ентеријер 

Бака Зорка више воли декорације унуке Јоване, која је задужена за ентеријер.

"На жалост или на неку срећу, већином људи славе у својим домовима, тако да људи желе да имају ту неку новогодишњу еуфорију, али онда могу да створе неким расветама. Мислим да то доста значи у овом периоду", истиче Јована.

Безброј фотографија у дворишту Милетића, направили су пролазници, комшије, пријатељи. Домаћинима то не смета. Нову годину по традицији дочекују у свом зимском светлећем царству.

"Обавезно ватромет, то нам се зна већ дужи низ година. С комшијама смо пили кафу у 12 сати увек, ове године видећемо, надам се да хоћемо", каже Јасмина Милетић, Зоранова супруга.

Зоранов хоби заразио је и комшије. Тако да у Доњем Ратају, разуђеном Жупском селу, попут светионика у мраку светлуца неколико кућа. На радост пролазника и путника.