Маштовито "да" не гарантује срећан брак

Маштовита венчања у Србији су све чешћа, али то, ипак, није гаранција за дуговечност брака, показују подаци Републичког завода за статистику, према којима брак траје у просеку нешто више од 12 година, а сваки пети пар се растане.

Парови последњих шест година не посустају у "такмичењу" ко ће маштовитије рећи судбоносно "да". Прошлу годину обележило је необично венчање на Ади Циганлији, када су и младенци и сватови били у купаћим костимима, рекла је матичарка Гордана Зорић агенцији Танјуг.

"Откако је на снагу ступио Закон о породици, који матичарима дозвољава излазак на терен, венчања су све интересантнија", рекла је Зорићева, која је у престоници, али и у другим деловима Србије позната по томе што младенце венчава на најразличитијим местима.

Зорићева, која је у каријери дугој 20 година венчавала на небу, под земљом, на леду и под водом и тако "усрећила" око 8.000 парова, каже да су тајна венчања у Србији све чешћа, а да није реткост ни да на "луди камен" стану они који су се упознали путем Интернета.

"Не устручавам се да будућим брачним партнерима предложим где би могли да се венчају и надам се да ћу ускоро имати прилику да неке парове венчам на Авалском торњу, јер се на том месту ни један пар до сада није заклео на вечну љубав", рекла је Зорићева.

Према статистичким подацима, брак у Србији у просеку траје 12,4 године, а анализе су показале и да се невесте и младожење све касније одлучују за брак, па жене у брачну заједницу ступају са 26, а мушкарци са 29 година.

Критичан период су прве четири године брака, кажу у Београдском саветовалишту за брак и породицу, што потврђује и статистика, која показује да четвртина склопљених бракова "пуца" баш у том периоду.

Руководилац саветовилишта, психотерапеут Вера Деспотовић-Станаревић, рекла је да се у последње време број развода повећава, због чега је, како је нагласила, изузетно важно радити на унапређењу партнерских односа и пре ступања у брак.

"Предбрачно саветовалише је један од превантивних програма, који ће се у Саветовалишту спроводити од јануара", најавила је она и указала да у Србији има мало таквих програма, усмерених ка унапређењу партнерског односа.

Превенција учесталих брачних криза, истакла је Деспотовић-Станаревић, веома је важна, што потврђује и податак да се Саветовалишту годишње обрати око 500 брачних парова, најчешће са дилемом "развести се или не".

Партнери се најчешће жале на дистанцу у односу, а Деспотовић-Станаревић је напоменула да се жене, осим због лоше комуникације са супругом, за развод одлучују и због насиља, зависности партнера од коцке и алкохола, али и због љубоморе.

Припаднице лепшег пола, навела је она, чешће подносе захтев за развод брака и то је управо тренутак када се и мушкарци одлучују за терапију, јер по сваку цену желе да сачувају брак.

"Мушкарци као разлог за развод наводе превару, то што жена не прихвата традиционалну улогу у породици, али и што се њена фамилија меша у њихов брачни живот и васпитање деце", рекла је Деспотовић-Станаревић.

Када је реч о предбрачном уговору, са становишта психотерапеута, постоје неосноване предрасуде да ће "рационалност угрозити љубав", али он је "добра подршка једном односу и помаже партнерима уколико дође до развода".

Према оцени судија Првог општинског суда у Београду, предрасуде су разлог због којих се мали број њих одлучује на предбрачне уговоре, па је за скоро три године, колико постоји таква законска могућност, закључено свега неколико десетина таквих уговора у читавој Србији.

Портпарол тог суда судија Весна Секулић рекла је да је у том суду до сада склопљено 10 предбрачних уговора.

"Судећи по случајном узорку мали број грађана се одлучује за склапање предбрачног уговора", рекла је Секулићева и подсетила да је Закон о браку и породичним односима имовину стечену у браку сматрао заједничком, док нови закон дозвољава да се она унапред, споразумно, регулише.

Предбрачним уговором се, најпре, штите они који су већ стекли извесну материјалну сигурност, а потписивање тог документа је, сматра Секулићева, и нека врста сигурности да се брак не закључује из интереса.