Читај ми!

У наредним месецима измене Закона о високом образовању

Србија је придружени члан европске Асоцијације за обезбеђивање квалитета у високом образовању, а да би ступила у пуноправно чланство, прва ствар која је покренута у новом мандату Владе је доношење измене допуне Закона о високом образовању.

Професор доктор Маријана Дукић Мијатовић, државни секретар у Министарству просвете, за Јутарњи програм каже да измене Закона које су урађене и које ће уследити у наредних месец дана воде Србију ка пуноправном чланству. 

"Желимо да будемо у пуноправном чланству зато што смо у процесу придружавања Европској унији, део смо европског простора високог образовања, радимо на том квалитету и стандардима који су на глобалном нивоу заступљени, желимо да наши студенти имају врхунско образовање. Из тог разлога радимо и потребно нам је пуноправно чланство да би могли у свим њиховим телима равноправно да одлучујемо", наглашава Мијатовићева.

Према њеним речима, тим са министром Бранком Ружићем на челу ради на променама. 

"Оне се састоје у одређеним стварима да више не можемо жалбени поступак да имамо ван једне агенције. То је код нас Национално акредитационо тело, и да се у овом телу одвија првостепени и другостепени поступак. До сада је то ишло пред Национални савет за високо образовање", објашњава државна секретарка.

Такође, додаје Дукић Мијатовићева, пред Националниом акредатиционом телу ће се утврђивати  листа рецензената и то је оно што ће дати пуни капацитет независности.

Што се тиче измена и допуна закона о високом образовању, од сада ће бити уређено рангирање уписа кандидата на високошколским установама и за услове за мастер струковне студије је једна одредба прецизно написана.

"Рок за завршетак студија студентима који су уписани пре 10. 9. 2005. биће продужен", наводи државна секретарка.

Нацрт закона о студентском организовању рађен је у сарадњи са Сконусом. 

"Студенти су тај глас који слушамо. Њима је првенствено било у интересу да се одреди који су то репрезентативни представници међу студентима да они могу да остварују своја права на адекватан начин кроз све облике студентског организовања", каже Мијатовићева.

Према њеним речима, у четвртак је почела јавна расправа о Стратегији научног и технолошког развоја од 2021. до 2025. године. 

"Тренутно радимо на оба стратешка документа. Један је стратегија образовања и обухвата основно, средње и високо. То је у оквиру једног документа и он ће важити до 2027. године. Други документ је везан за науку и технолошки развој и он је у складу са лекс специјалисом, Законом о науци и истраживањима и важиће до 2025", наглашава Мијатовићева.

"Стратегија је под мотом 'Моћ знања' јер желимо да Србија буде просперитетнија, угледнија и богатија онолико колико знања поседује", истиче Маријана Дукић Мијатовић.

Закон о науци и истраживањима велики помак за науку 

Говорећи о правцима у којима ће да делују до 2025. каже да је прво увек битан легислативни оквир. 

"Донет је закон о науци и истраживањима који је велики помак за науку у Србији јер је после 15 година дошло до институционалног финансирања. Ми сада треба да радимо на подзаконским актима, али главни корак је учињен", сматра државна секретарка.

Додаје да је ту и пројектно финансирање, али не оно старо на које су се научници жалили већ путем Фонда за науку, веома значајне институције која је основана прошле године. 

"Ту је и фонд за иновационе делатности који је и раније постојао и желимо да оснажимо и ојачамо ове фондове и да то пројектно финансирање иде што боље. У последње четири године у науци је 46 посто више средстава уложено и тренутно је 20 милијарди динара", истиче Мијатовићева.

Наглашава да путем стратешких докумената планира да се ојача научник појединац, научни тимови и научноистражвачке организације. 

"Не можемо да не акцентујемо оно што је најважније, а то су млади научници. Морамо да их подржимо и задржимо. То морамо да учинимо и из научних и демографских разлога. Расписан је конкурс за 100 докторанада до 30 година старости и просеком изнад 9, имамо расписан позив за финансирање", каже државна секретарка.

Додаје да је пре десетак дана завршена евалуација везана за жене у науци. У сарадњи са "Лореалом", младе научнице до 35 година у природним и математичким областима добиле су награде, а у четвртак је било 16. финале за најбољу технолошку иновацију у Србији, где је међу шест младих иноватора проглашено која је то најбоља иновација.

"Током јануара месеца биће основан Центар за вештачку интелигенцију. То је за Србију нешто што је фантастично. То је тржиште које је у свету вредно 500 милијарди долара. Ако успемо бар један посто од тога да донесемо у Србију биће велика ствар", поручује државна секретарка у Министарству просвете Маријана Дукић Мијатовић. 

понедељак, 23. фебруар 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом