Корупција један од три највећа проблема за грађане Србије – да ли смо свесни њених последица

Милош Мојсиловић из УСАИД-а је навео да су подаци који су прикупљени у овогодишњем истраживању врло слични подацима који су прикупљени у ранијим истраживањима.

"УСАИД-ов пројекат 'За одговорну власт', на којем радим, трећи пут спроводи ово истраживање и редослед проблема, онако како их грађани рангирају, истоветан је ове, као што је био и претходне две године", навео је Мојсиловић током гостовања у Јутарњем програму РТС-а.

Напоменуо је да се истраживања попут овог спроводе више од десет година и да су грађани, осим економских проблема, у тим истраживањима корупцију видели као проблем.

Када је реч о распрострањености корупције, 39 одсто испитаника је навело да је корупција у Србији распрострањена у великој мери.

Програмски директор ЦЕСИД-а Иво Чоловић је напоменуо да број људи који верује да је корупција веома распрострањена прелази 50 одсто, с обзиром на то да је 15 одсто испитаника навело да је корупција распрострањена у веома великој мери.

"Треба имати у виду да су грађани свесни да корупција утиче и на политички живот и на друштвено-економске прилике у нашој земљи, али када дођемо до тога да их питамо колико утиче на њих лично, тај проценат се значајно смањује", рекао је Чоловић.

"Влада би требало да буде предводник борбе против корупције" 

Додао је да грађани виде владу као једног од борца против корупције и да највише испитаника сматра да би влада требало да буде предводник борбе против корупције, као и то да би требало одлучније да истражују случајеве корупције.

Чоловић је рекао да 26 одсто испитаника сматра да би заштита узбуњивача допринела борби против корупције у Србији.

"Сматрамо да би воља владе да покаже да постоји заштита узбуњивача помогла да се корупција у држави смањи", нагласио је Чоловић.

Милош Мојсиловић је навео да је држава током претходних година донела доста различитих јавних политика у области борбе против корупције, а да је један од тих механизама локални антикорупцијски план који је донет 2017. године.

"То је један стратешки план који свака општина и град у Србији треба да донесу, а који, у ствари, представља план како ће се свака општина и сваки град у својим редовима радити на превенцији и сузбијању корупције", казао је Мојсиловић.

Како је навео, проблем са тим планом представља то што га је већина локалних самоуправа разумело као нешто што формално морају да усвоје, али и то што нису све локалне самоуправе усвојиле тај документ и што се јавност недовољно укључује у тај процес.

Мојсиловић је навео да антикорупцијски план, између осталих, нису усвојили Београд и други већи градови Србије.

Објаснио је и због чега грађани сматрају да корупција не утиче на њих.

"Обичан грађанин ће чути да је нека институција набавила нешто и платила 10 милиона динара, иако то реално вреди, рецимо, пет милиона динара. Тих пет милиона динара је нестало негде у коруптивним радњама и разним посредовањима. Обичан грађанин ће бити фрустриран или бесан дан или два и рећи ће 'то се мене не тиче, ја на то не могу да утичем'", рекао је Мојсиловић.

Навео је да грађани могу да утичу када би видели да је тај новац могао да се искористи за школе коју похађају њихова деца или за обнову неке болнице.

"Стварање те јасне везе између високе корупције и шта губимо због ње и како то директно утиче на квалитет живота обичног човека је нешто што је први корак ка укључивању и освешћивању грађана да су они директан актер у целој тој причи", навео је Милош Мојсиловић.

Грађани сматрају да највише корупције има у здравству 

Према истраживању, највише корупције има у здравству – то мисли 15 одсто учесника истраживања, док десет одсто испитаника сматра да су најкорумпиранија институција судови.

Иво Чоловић је навео да испитаници нису правили велику разлику између тога да ли су дали поклон или новац неком службенику како би олакшали своју позицију приликом обављања посла у некој институцији.

"То се најбоље види на примјеру здравства. Ви имате ситуацију да је, што се здравства тиче, у последња три истраживачка циклуса то једина институција у којој долази до смањења перцепције корупције, односно, смањује се проценат оних који сматрају да је здравство најкорумпиранија институција у земљи", рекао је Чоловић.

Говорећи о структури корупције у оквиру здравства, Чоловић је казао да подаци говоре да је 80 одсто испитаника навело да нису дали никакав поклон, док је већина оних који су учествовали у корупцији рекла да је дала неку врсту поклона.

"Треба имати у виду да се понекад перцепција корупције своди управо на то да уколико примите поклон од некога, он ће сматрати да сте ви корумпирани, односно да је та институција подложна корупцији", истакао је Чоловић.

Напоменуо је да је тешко одредити која је граница између ситне корупције у виду поклона и крупне корупције у новчаном облику.