Шта Европска комисија мисли о борби против корупције у Србији

Питање корупције у Србији и даље забрињава Европску комисију. Кажу да прописи о основним правима углавном постоје, али се не спроводе доследно. Нема конкретног напретка у побољшању окружења за слободу изражавања, а регулаторна и независна тела треба да буду независна и у пракси, да се ојачају финансијски и кадровски.

"Последњи извештај говори да Србија треба недвосмислено да буде посвећена борби против корупције, а то значи и да треба да донесе нову Националну стратегију за борбу против корупције, која ће бити свеобухватна. Усвојен је нови Закон о Агенцији за спречавање корупције, који Агенцији даје могућности да ради више и свакако је охрабрење да се искористи тај Закон", каже шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици.

Србија треба да буде смелија и у обрачуну са високом корупцијом. Годинама, Европска комисија види простор за политички утицај на наше правосуђе, па у будућим променама прописа има места да се ојачају гаранције независности. И правни оквир за заштиту узбуњивача мора да буде усклађен са новим правним тековинама ЕУ.

Нова министарка правде Маја Поповић говори о старој бољци, али наводи и добре досадашње резултате, међу којима је е-аукција у извршном поступку.

"Министарство правде ће у наредном периоду наставити да ради на унапређивању законског оквира у складу са међународном стандардима и препорукама, уз истовремено улагање и јачање људских и материјалних капацитета за његову примену. Важно је истаћи да смо усвајањем Закона о спречавању корпуције, чија је примена почела 1. септембра ове године, успоставили нормативни окрив у области превенције корупције који је усклађен са међународним стандардима", оценила је министарка Поповић. 

У складу са законима требало би да се понашају државни органи, а то значи, напомињу и домаћи и страни стручњаци, да не ћуте када грађани, новинари и невладине организације захтевају информације од јавног значаја. Да не игноришу ни Повереника.

Криза изазвана пандемијом, и у Србији је довела до додатног ограничавања приступа информацијама и кршења правила о јавним набавкама, истичу у "Транспарентности Србија".

"Већина јавних предузећа и органа државне управе и даље се налазе у незаконитом в. д. стању, услед чега не само да није уведено професионално управљање, већ је доведена у питање и елементарна законитост донетих одлука и закључених уговора. Промене прописа пред изборе нису решиле раније уочене проблеме у вези са финансирањем кампање и промотивним активностима јавних функционера", наводи се у саопштењу ове организације.

Закон о пореклу имовине, Србија је донела, али његова примена, напомиње Европска комисија, мора бити недискриминаторска и не сме бити подложна корупцији.