Дрога, фалсификати, па екологија – Интерпол бележи 3.000 хапшења због еколошких злочина

Сваке године еколошки криминал порасте за пет процената. Највише се илегално тргује дивљим животињама, рибом, дрветом, отпадом и минералима.

Интерпол бележи 6.000 случајева загађења мора и трговине отпадом и 3.000 хапшења због кривичних дела повезаних са еколошким злочинима.

Према подацима српске полиције, 2017. и 2018. откривено је готово 2.000 кривичних дела еколошког криминала. Забележено је тек пет дела загађења животне средине.

Јован Рајић из Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину наводи да се највећи број, појединачно посматрано, кривичних дела која су процесуирана и која су санкционисана односи на незакониту експлоатацију шума, на убиство и на злостављање животиња.

"Најопаснија кривична дела, она која највише у неком збиру утичу на здравље грађана заправо кривична дела која чине правна лица, односно она које долазе из ових такозваних прљавих индустрија дакле које чине загађивачи, а који нису у довољној мери процесуирани. Потребно је да судије и тужиоци имају посебна знања из ове области", сматра Рајић.

Устав Србије јасно предвиђа (члан 74):

- Свако има право на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању

- Свако, а посебно Република Србија и аутономна покрајина, одговоран је за заштиту животне средине

- и Свако дужан је да чува и побољшава животну средину.

Кривични законик прописује 18 кривичних дела против животне средине. У пракси, званични подаци показују да се у великим градовима дише јако загађен ваздух. Загађена је и већина река, а помор рибе у њима није реткост.

За све то нико не одговара, као ни за бацање отпада у природу и стварање више хиљада дивљих депонија.

"Ми имамо јако развијену регулативу, међутим с друге, стране имамо званичне податке који показују да сваке године у Србији имамо 6.000 превремених смрти, дакле 6.000 људи само због загађења ваздуха не доживи очекивану животну доб. Такође имамо извештај ДРИ која каже да због неадекватног управљања индустријским отпадом Србија годишње губи 6,7 милијарди динара", наглашава Мирјана Дреновак Ивановић, професор еколошког права, Правни факултет, члан преговарачког тима за Поглавље 27.

Да би се тачно знало које загађујуће материје и у којим количинама испуштају у ваздух, воду и земљиште више од 200 индустријских постројења требало би да имају интегрисане дозволе за рад. Има их свега неколико. Рок да их обезбеде са 2015. померен је за крај ове године.

"Можемо да очекујемо или убрзан поступак издавања дозвола које треба да дефинише шта је који оператер као максимално загађење могуће да испусти, а с друге стране можемо да очекујемо повећан број кривичних дела против животне средине и здравља људи", додаје

Интерполо глобални тим са 194 земље сарађује на откривању и заустављању злочина загађења који угрожава животе милионима људи, има директан утицај на климатске промене и миграције и може покренути ширење вируса са животиња на људе.