Патријарх Иринеј – духовни отац из народа који је успео да сачува јединство СПЦ

Новинар Јован Јањић подсећа да је патријарх Иринеј дошао на место свог професора, јер је био ученик патријарха Павла.

"Доћи на место патријарха Павла, тако великог духовника, није било лако. То је био велики изазов, пре свега одржати ниво који је поставио патријарх Павле. Мислим да је патријарх Иринеј у приличној мери успео да задржи те духовне нити које је преузео од свог учитеља", каже Јањић.

Истиче да чињеница да је Српска православна црква у року од три недеље изгубила двојицу најутицајнијих архијереја говори да је Црква увек уз свој народ и дели његову судбину.

"Највећа заслуга патријарха Иринеја је што је успео да сачува јединство Српске православне цркве, јер знамо за ударе који су ишли не само са Косова него и из Црне Горе, Северне Македоније и других крајева на њеном канонском подручју", сматра Јањић.

Подсећа и на друге важне догађаје за патријархово време – обележавање великог јубилеја Миланског едикта и завршетак радова на Храму Светог Саве у Београду.

"Патријарх Иринеј је био народски човек, био је веома агилан и гледали смо његову службу готово до последњег издисаја. Био је прави духовни отац, делио је судбину свога народа", наглашава Јањић.

Истиче да је Српска православна црква са преминулим патријархом на челу дала значајан допринос екуменском дијалогу на светском нивоу.

"Такав приступ је релаксирао неке односе и увелико допринео да ми на лакши начин сачувамо оно што је наше. Патријарх Иринеј је својом природом учинио да се српски глас више чује у свету, поготово глас о очувању наслеђа на Косову и Метохији", наводи Јован Јањић.

"Умео је да саслуша саговорника"

Историчар са Института за новију историју Србије Александар Раковић каже да је патријарх Иринеј умео да саслуша саговорника, да даје савете и поуке.

"Често сам имао прилику да разговарам с њим о важним питањима која се тичу српске нације и увек је имао намеру да до краја саслуша оно што имам да му кажем и да пронађе најбоље решење", сећа се Раковић.

Каже да је за патријарха неодвојива чињеница била да је Косово и Метохија део Србије и читавог српства и да тако мора и да остане. Истиче да је имао активну улогу у решавању тог питања.

Подсећа да је патријарх Иринеј водио дијалог на више нивоа – у оквиру Српске православне цркве, са осталим православним црквама, са муслиманима, али и Римокатоличком црквом и Ватиканом.

Посебно наглашава патријархову улогу у настојањима да се сачува српско наслеђе на Косову и Метохији, али и улогу у спречавању канонизације Алојзија Степинца.  

"Волео је и поштовао све људе"

Српски члан Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик каже да је волео патријарха Иринеја и с њим имао веома присан однос.

"Имао сам много састанака с њим. Његова благост и ширина коју је показивао према свима и његова љубав коју је исказивао према Републици Српској и уважавање према свему што смо учинили импоновало је и давало нову снагу", истиче Додик.

Каже да је Иринеј дао много за Српску православну цркву, био јој посвећен, али и волео све људе и говорио да треба поштовати свакога.

"Волео је све што је ново и што је у корист народа. Радовао се завршетку Храма Светог Саве и високо је ценио Александра Вучића и његов допринос томе. Осетио сам ту радост малог детета када смо обилазили радове у завршној фази", сећа се Додик.

"Скромна, смирена и племенита личност" 

Владика нишки Арсеније каже да је вест о смрти патријарха Иринеја све дубоко потресла, а нарочито народ Нишке епархије и града Ниша, који је патријарха најбоље познавао.

"Памтићу га као личност племениту, скромну и смирену. Волео је малог и обичног човека и увек је налазио лепу реч за свакога, а нарочито за онога ко је био потиштен или уцвељен. Стао је са сваким од верника који је то желео, да поразговара с њим", наводи владика Арсеније.

Истиче да је много пута у тешким временима мудро водио брод Српске православне цркве, у тешким моментима ка сигурној и мирној луци.

"Нарочито је истицао своју љубав према Косову и Метохији. Није било дана да не помене Косово и наш народ тамо, са болом и надом да ће се нешто набоље променити", каже владика Арсеније.

Истиче да ће га Епархија нишка памтити као племенитог, пожртвованог и скромног човека који је у Нишу учинио много и оставио дубок траг.