Крај где је откривена Наталијина рамонда чува успомену на славне претке

Примирје које је потписано у француском граду Компјењу, за Србију је означило крај рата у коме је изгубила око 450.000 војника и више од 600.000 цивила.

"Оно што је Србија добила јесте стабилност, прекинут је рат. Ја лично мислим да је она ту највише изгубила јер је дочекала ту слободу преполовљена", каже Небојша Озимић, историчар.

Ниш је више од годину дана био ратна престоница Србије и седиште Пашићеве Владе. После тога око три године под окупацијом.

"Дошло је до промене назива свих фирми у Нишу, сви натписи морали су бити на бугарском језику, одузимане су све књиге писане на српском језику и била је забрана ношење шајкаче",  наводи историчар Бобан Јанковић.

Једна од најславнијих и најхрабријих јединица српске војске био је 2. пешадијски пук - познатији као "Гвоздени пук".

"Војници са подручја Топлице, Јабланице, Пусте реке и Заплања су чинили кадар Гвозденог пука", истиче Драган Лекић из Историјског архива Топлице.

Успомену на славне претке чува удружење "Кајмакчалан". И век касније они трагају за подацима о српским херојима.

"Ми не знамо за стотине хиљада имена где да нађемо податке, где су они страдали, највише наравно страдало у повлачењу преко Албаније, тако да многи потомци не знају судбину својих предака", каже Мирослав Величковић, члан Удружења "Кајмакчалан".

Амблем овог празника је Наталијина рамонда, биљка феникс, коју је у Јелашничкој клисури пронашао дворски лекар Сава Петровић.

"Прва идеја је била да биљка добије назив нишка рамонда, с обзиром да је откривена у околини Ниша, међутим доктор Сава Петровић је одлучио да врсти да назив Наталијина рамонда, у част краљице Наталије", каже Драгана Недељковић, Завод за заштиту природе Ниш.

У нашој земљи Дан примирја се, као државни празник, обележава од 2012. године.