Где је Бинички нашао инспирацију за "Марш на Дрину"

Родио се у Јасици, крај Крушевца 1872. Године када је Кнежевина Србија постављала темеље модерн грађанске државе. Живео је у касарни где је његов отац био командант потоњерске чете.

"Двадесет седмог јула када је рођен, истог дана је и крштен. Крштен је под имееном Станисав, не зна се касније тачно када је добио име Станислав" , каже Сања Рутић, историчар.

Због војничког позива оца често су се селили. Станислав завршава високе високе  школе. Постаје професор математике, компонује и оснива војне оркестре. Завршава музичку академију у Минхену.

У Великом рату предводио је Музику краљеве гарде. Најпознатији српски марш настао је после битке на Церу у част хероја победника.

У његовом завичају Јасици и данас са поносом говоре да је инспирацију за прве тактове пронашао баш крај Мораве где је брусио свој слух.

"Када је једном приликом гостовао у једној од кафана у Јасици, чуо је једну занимљиву песму, која је заправо сватовац. Онда је Бинички узео виолину, један од инструмената који је Бинички и свирао и тада је записао, одсвирао и заправо ти почетни тактови тог сватовца њега су  инспирисали да касније компонује и "Марш на Дрину", каже Лидија Ужаревић, председница КУД "Станислав Бинички" из Јасике.

Сигурни смо у то ми његови завичајци, каже Лидија, да се 11. новембра 1918. када је потписано примирје чула и ова композиција која је заправо симбол српске снаге, симбол слободе..  

"Марш на Дрину" често су током Великог рата изводили савезнички војни оркестри. Уз њега се побеђивало, славило. Андрићу је Нобелова награда уручена баш уз звуке ове композиције која буди посебна осећања.

Зачетник савремене српске музике, Станислав Бинички, умро је 15. фебруара 1942. Његови потомци, Легат су завештали Народном музеју у Крушевцу.