Читај ми!

Органско или домаће – питање је сад, за купце

Руководилац Групе за квалитет, декларисање и означавање хране Министарства пољопривреде Бранислав Ракетић рекао је за РТС да је за време пандемије појачан тренд да потрошачи траже храну локалног карактера – више волимо храну вез адитива. Објашњава која је разлика између органских и домаћих производа.

Какве плодове бирамо на пијаци? Када је јабука, на пример, квргава или црвљива знамо да није прскана, а то за многе купце значи и да је органска. Са овим закључком не слажу се произвођачи органског воћа и сматрају да су такви плодови само запуштени, у најгорем случају погрешно третирани.

Голим оком се, дакле, не види да ли је производ органски и многи лажни се највише продају на пијацама.

Ред у овој области најављују и у Групи за квалитет, декларисање и означавање хране Министарства пољопривреде. 

Бранислав Ракетић руководилац групе, рекао је гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да је за време пандемије појачан тренд да потрошачи траже храну локалног карактера, од познатог купца, више волимо храну без пуно адитива.

Ракетић указује да је тржиште хране једно од најконкурентнијих тржишта уопште, узастопна је борба пољопривредних произвођача који желе да буду конкурентни.

"Више волимо домаће производе и када је Министарство израдило платформу за продају храну, све је више купаца који желе да купе локалне производе, постали су најцењенији производи на тржишту", рекао је он. 

Када је домаће не значи да је органско

Говорећи о разлици између домаћег производа и органског, Ракетић истиче да се код органских производа зна шта се сме радити у процесу производње, ту су мањи приноси а имате и систем контроле од стране Министарства пољопривреде.

"Имате и други ниво контроле од инспекцијске службе, код органске производње имате гаранцију када купујете и ти производи спадају у ценовну вишу категорију у односу на друге, имате одговарајући сертификат и информације које морају стајати на декларацији тог производа", подвлачи Ракетић.

Осврћући се на то како да будемо сигурни када купујемо на пијаци, Ракетић каже да сви органски произвођачи морају да имају сертификат.

"Радимо на бази органских произвођача, где се површине налазе, које су културе под органском производњом, када продајете на пијаци најтеже је контролисати – желимо да база података покаже да ако произвођач има 5 тона кромпира, не може да прода 10 тона кромпира, да се види колика је расположивост одређеног производа", рекао је он.

Према његовим речима, улога базе је да произвођачи буду видљиви, потрошачи желе да виде органске произвођаче.

База ће имати одређени ниво доступности информације, оно што је потребно за инсепкцију имаће ниво заштите, додаје Ракетић, понављајући да је битно да се произвођачи учине што видљивијим потрошачима.

До краја године ћемо имати демо верзију базе, која ће профункционисати од Нове године, најавио је Ракетић. 

Шта утиче на цену органских производа 

Органска производња је екстензивни начин производње који има доста ограничења у погледу коришћења средстава за заштуту биља, за исхрану биља, захтева много више физичког рада од конвенционалне производње.

Каже да су генерално ту мањи приноси а има додатне трошкове, и сви ти трошкови су већи па су производи скупљи, објаснио је он.

"Желимо да подигнемо обим проиводње тих производа, имамо 22.000 хектара под органском поризводњом, 19.000 хектара је обрадиво, мали део је под ливадама и пашњацима. То је релана производња, имамо 7.000 произвођача који се директно баве органском производњом - многи од њих су укључени у групну сертификацију, што ћемо подржавати", каже он.

Према његовим речима, субвенционисање произвођача иде у три правца.  

Правилник о воћним соковима 

За крај године одложена је примена правилника о воћним соковима.

"Имали смо молбу од произвођача воћних сокова да се пролонгира рок за примену правилника, јер је у питању стаклена амбалажа која је била намењена угоститељству, пао је проценат продаје, то је разлог што смо одложили шест месеци - од 1. јануара ступа на снагу", рекао је Ракетић.

Новина је што више неће бити могуће додавање воћних шећера.

Новине су везане и за концентрат, каже Ракетић. Производња воћних сокова је битна грана јер је вредност извоза годишње 50 милиона евра. 

"Када купимо сок од јабуке 1. јануара, мора на амбалажи да пише сок од јабуке, дефинисано је да је 100 одсто воће, нема додавања шећера", закључио је Ракетић.

среда, 25. фебруар 2026.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом