Када су у лажи само кратке ноге, а када је лажни исказ кривично дело

Пошто сте нечије речи схватили као претњу, поднели сте кривичну пријаву. На разговор у полицију и тужилаштво, позвани су и очевици. Једни рекли претње је било, други тврдили – нису ни чули ни видели. Пријављени је негирао кривицу.

Тужилаштво одбацило кривичну пријаву. Није утврдило ни да ли је претња заиста изречена, а ни испитало да ли је посреди могуће лажно пријављивање кривичног дела. Јер, ако су једни изјавили једно, а други друго, делује као да неки нису рекли истину или да су је прећутали.

"Најчешће и јесте тако. Ми некад знамо са сигурношћу да је неко учинио неко дело, али једноставно нема доказа. Једна ствар је истина, животна истина, неко наше животно уверење, а друга ствар је шта се реално може у кривичном поступку доказати на темељу онога што су прави, веродостојни докази у кривичном поступку", каже Милан Шкулић, професор Кривичног права на Правном факултету у Београду.

Изјаве које грађани дају у полицији и тужилаштву путоказ су за тужиоца, који одлучује да ли ће из предистражног поступка прећи на истрагу, или ће да одбаци нечију кривичну пријаву, објашњава професор.

"Ти искази имају, дакле, важност, али нису једина информација која је од значаја. Ту је кључна ствар процена да ли има доказа из којих произилази онај степен сумње који је потребан за истрагу и наредне фазе, то су основи сумње, ако то постоји, онда се иде у поступак, сам тај исказ никада није нешто што је само по себи увек искључиво релевантно", каже Шкулић.

Исказ сведока и грађанина 

Није исто ако слажете као грађанин или као сведок. Сведоци се обавезују заклетвом да ће говорити истину на суду или у тужилаштву, и ако намерно учине супротно, постоји могућност да буду кажњени. У предистражном поступку је другачије.

"Када је грађанин присутан у полицији, он даје свој исказ у својству грађанина, и ја лично сматрам да се наша грађанска дужност не исцрпљује у искрености са полицијом, дакле то није увек позитивна ствар и грађанин није увек дужан да говори истину у тим ситуацијама, иначе би царевао полиграф", каже Виктор Гостиљац, председник Адвокатске коморе Србије.

А да ли онда може да царује лаж када грађани дају изјаве у полицији у тужилаштву, да се поигравају са тим органима у предистрази, а да за то не сносе одговорност? 

"Генерално није лепо лагати никада, па наравно ни у предистражном поступку. Само давање лажног исказа у предистражном поступку када лице нема својство сведока није прописано као неко посебно кривично дело", каже Шкулић.

Наводи да ако се том лажном изјавом чини неко друго кривично дело,  ако се неко лажно пријављује за кривично дело, а онај ко даје такву изјаву зна да овај то није учинио, тада би постојало лажно пријављивање.

Такође, некад могу постојати елементи кривичног дела помагање учиниоцу после извршеног кривичног дела тиме што се исказом практично помаже учиниоцу да избегне кривичну одговорност, навео је Шкулић.

Професор Шкулић сматра да треба чешће кажњавати оне који по Закону могу да буду кажњени за ометање правосуђа - лажним пријављивањем кривичних дела или давањем лажног исказа.