Радници "Универзала" на ивици егзистенције, једина жеља да производња крене

Камиони кроз ову капију више не пролазе, посла нема, машине угашене, плате касне.На радном месту од 29 радника Универзала само портир.

"Немам од чега да живим, ја сам сиротиња, немам шта да обучем, немам шта да платим струју, телефон", каже портир "Универзала" Милан Стоишић.

У три погона све је стало. Корона је смањила обим посла, искључена вода због дуга који је премашио 100 000 динара зауставила је и преосталу производњу пластичних ножица за сталног купца. Молбе кажу нису услишене.

"Већ две недеље ми воде немамо, а немамо ни средства одакле да платимо ту воду, тај дуг и прикључак. Машине не могу да раде без воде", објашњава  в.д. директора "Универзала" Сања Николић Анђелковић.

75 одсто зараде за 19 особа са инвалидитетом дотира држава, док се плате доприноси не досежу до минималца. Последња исплата је део за јун, десет преосталих радника плату нису примили од фебруара.

"Много је тешко, остали смо без плате, остали смо без посла, ја и супруг заједно радимо у овој фирми", каже радница Гордана Станковић.

Како ће даље, не зна ни Светлана Илић, јер како каже, већ три месеца ни кирију не плаћа а ту је и зима

"Ни дрва не могу деци да обезбедим, а деца ми оба са инвалидитетом", каже радница "Универзала".

Тешке судбине прате сваког од ових људи. На ивици су егзистенције. Једина жеља им је да производња крене.

"Лако да се затвори, али волела бих да се не затвори фирма, ипак је ово за инвалиде", апелује и радница Иванка Милошевић.

Проблеми се у "Универзалу" таложе читаву деценију. Тешки су више од 300 милиона динара. Као корисници јавних средстава нису имали право на државни пакет мера за привреду током короне, а обустављен је и јавни позив за рефундацију трошкова репроматеријала. Остало је заробљено пет милиона динара.

"Нама би то за почетак било довољно да покушамо поново да покренемо производњу да набавимо репроматеријал који нам фали и да још једном пробамо да се изборимо. "Универзал" је за ових 50 година прошао кроз бројне ситуације које су и тад изгледале нерешиве, али ето уз помоћ државе увек су се проблеми некако решавали", сматра представница синдиката Ивана Лабовић Петровић.

Посредник између фирме и државе је Скупштина предузећа. Кажу и сами иду од врата до врата три министарства. За рад, финансије, привреду.

"Ипак је кључ у ресорном министарству, сектор за инвалиде, они нас упућују на сектор за сиромаштво и не видим друго решење, ми смо све овде покушали", тврди председник Скупштине "Универзала" Драган Валчић.

Као једно од решења помиње се социјални програм, који инвалидима не одговара. Само у Лесковцу на евиденцији незапослених већ је 350 лица са неким обликом инвалидитета.