Фабрици: Србија већ део ЕУ када је у питању образовање

Фабрици се укључио у уводни део конференције "Сарадња Србије и ЕУ – Стварање могућности за унапређење образовања кроз Еразмус плус програм", преко "зум" платформе, како је речено, због ковид мера. 

Сам Фабрици поручио је учесницима да му је жао што мора да им се обрати онлајн.

Рекао је да је много младих људи из Србије прошло кроз програм Еразмус плус, због чега је он значајан и истакао да тај програм представља и део пута Србије ка ЕУ.

"Србија је део различитих образовних програма и у Србији постоји генерација која је имала користи од овог пројекта и то је значајан елемент заједничког фактора у Европи", казао је Фабрици и додао да је 10.000 младих људи, студената, просветних радника из Србије био део програма мобилности кроз Еразмус плус од 2019. године.

То што је Србија постала партнерска земља у програму, како је рекао Фабрици, био је сигнал да је наша земља "порасла до матуре у образовању".

"У том смислу, Србија је већ део ЕУ", казао је Фабрици и навео да је у програму учествовало 1.220 образовних институција, а да је за то издвојено више од 70 милиона евра.

Такође, кроз програм је од 2019. прошло 300 студената и професора који су из ЕУ дошли у Србију.

Фабрици је оценио да је настављање финансирања програма Еразмус плус снажна политичка порука ЕУ и додао да ће бити покренут и нови програм у оквиру новог буџета, али да ће се и са 100 милиона евра покрити период на који је пандемија коронавируса негативно утицала, за шта је крајњи рок за пријаву на позив 29. октобар.

Каже и да ЕУ жели више да учини да пројекте и рад учини доступнијим и да се још више "озелени", односно узеће се у обзир еколошка одрживост.

Фабрици је снажно охрабрио Србију и подсакао да настави да учествује у пуном капацитету, као равномерни партнер у програму Еразмус плус и у будућем периоду.

"Програм Европске комисије донео погодности Београдском универзитету"

Ректорка Универзитета у Београду Иванка Поповић казала је да је програм Европске комисије донео погодности београдском Универзитету и навела да су структурни пројекти, јачање капацитета, не само у материјалном смислу, већ и стицање вештина, помогли члановима академске заједнице да се пријављују и за друге програме ЕК.

Како је навела, на тај начин чланови академске заједнице Србије доприносе раду сопствених факултета, а отварањем студентске мобилности и мобилности наставника кроз програм Еразмус +, створена је могућност да се уживо стекну искуства на другим универзитетима у Европи.

"То све оснажује нашу академску заједницу и наше младе људе, будуће стручњаке. Мислим да су то велика достигнућа и да смо спремни да у наставку програма учествујемо са друге позиције. Од када је Србија постала партнерска земља у програму, Универзитет у БГ наступа другачије", казала је Поповић.

Додала је да то јесу и даље стратешка партнерства која јачају насе капацијете, али да са друге стране и Србија наступа као експерт који ће помагати другим универзитетима на глобалном нивоу.

"То је јако битно за позиционирање Универзитета у Београду и повећање његове видљивости", закључила је ректорка.

"Еразмус плус допринео развоју образовања у Србији" 

Помоћник министра просвете Александар Јовић истакао је да је програм Еразмус плус веома допринео развоју образовања у Србији и то пре свега његовој интернационализацији.

Како је казао, од почетка програма 2014. године, иако је Србија имала ограничен приступ фондовима, успела је да буде лидер Западног Балкана у броју одобрених пројеката које су наше институције координирале и средстава која су за то добијена.

Истакао је да та средства нису кредити, већ су донације које ЕУ даје за развој образовања и додао да је Србија од 2014. до 2018. године успела да добије око 140 милиона евра помоћи за развој образовања и то на свим нивоима – од предшколског до високог образовања.

Навео је да је Србија 2019. успела да постане партнерска земља и истакао да је то битно јер само шест земаља које нису чланице ЕУ јесу програмске земље са потпуним приступом фондовима.

Тешко је издвојити пројекат који би био одржај целог овог програма, али битно је истаћи да смо захваљујући свим пројектима успели да померимо систем, на пример Закон о дуалном образовању, посебно на високом образовању проистекао је из једног пројекта програма Еразмус плус", казао је Јовић.

"Свет је у трансформативном периоду, Србија у корак са променама"

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић оценила је да је програм Еразмус плус један од најбољих програма ЕУ, да се цео свет налази у трансформативном периоду за који су потребна нова знања и да је зато добро што је Србија од 2019. године програмска земља у том програму и што у пуном капацитету иде у корак са променама.

Јоксимовићева је на конференцији "Сарадња Србије и ЕУ – стварање могућности за унапређење образовања кроз програм Еразмус плус", казала да тај програм постоји још од 1987. године и има за циљ стварање заједничког европског образовног простора, упознавања младих широм Европе, размену студената, стицање знања и вештина.

Међутим, како каже, сада улазимо у трансформативни период за цео свет за шта су потребна нова знања, нове вештине, нови начини производње и потрошње да би достигли оно што је и ЕУ себи зацртала – одржив развој и одржив начин унапређења економије и подизања компететивности.