Жене у политичком животу - како да то не буде само број

Мандатарка је позната - досадашња премијерка Ана Брнабић, а наредних дана ће, како се очекује, бити позната и имена коалиционих партнера али и министара. 

Препорука председника Вучића, када је дао мандат, јесте да половина чланова Владе буду жене.

Гостујући у Дневнику РТС-а, доскорашња повереница за родну равноправност Бранкица Јанковић је рекла је то добра и важна политичка порука и може бити мотивишућа уколико се схвати на прави начин, а то је да 50 процената жена не треба да остане само број, већ да се одрази на побољшање положаја свих жена.

Према њеним речима, није циљ да имамо више жена у политичком животу већ да се женска перспектива у доношењу и примени одлука које Влада и Скупштина буду доносили одрази на квалитет живота жена које раде оне свакодневне и невидљиве послове а које су биле прве на удару ширења вируса - да видимо да се то одрази на побољшање положаја жена које раде на селу, које чисте, хигијаничерке, неговатељице.

Мотивишућа порука 

"Било би добро да то буде мотивишућа порука да и мушкарци буду прикључени - да имамо сутра што више мушкараца који шаљу овакве поруке да је родна равноправност важна за све и да ту нико ником ништа не одузима", рекла је она.

Сматра да жене треба равноправно да улазе у политику.

"Била сам на конференцији Удружења жена на прекретници 45 плус година, које су како је пријављивано институцији повереника за заштиту равноправности биле прве на удару пандемије, у смислу да су прво били изгубљени помоћни послови где су жене радиле у неформалном сектору или без послова попут чувања деце, помоћног чишћења куће", указује Јанковићева.

Затварање родног јаза 

Истиче да и у редовним околностима разлика у стопи запослености између жена и мушкараца је 13,5 одсто. На конференцији је приказано најновије истраживање - затварање те разлике, тог родног јаза у запослености био велики добитак за друштво - од 1,8 милијарди, односно близу 4,8 процената БДП-а.

Први пут је била урађена анализа економских губитака те разлике у стопи запослености која између осталог укључује родни јаз и у платама.

"То није губитак само за личност него ако би се на правилан начин сагледало то је велики губитак и за друштво, да не причамо само о психосоцијалним добитима рада и да нас само рад чини стабилним, када имамо запослење онда многа права проистичу из права на рад", каже она.

Жене старије од 45 година имале су проблема и пре пандемије

Жене старије од 45 година имале су проблема и пре пандемије. Јанковићева каже да се закони крше, па је вишак жена у фирмама старијих од 45 година. Додаје да су судске одлуке спорије.

"Треба дати већа овлашћења инспекцији рада, вртимо се у зачараном кругу, имамо безброј механизама заштите, који су и бесплатни а имамо ситуацију да неки послодавци знају да ће проћи некажњено јер та правда уме бити селективна", рекла је Јанковићева.

Са друге стране, баца се, како каже, сенка на оне озбиљне и договорне послодавце који воде рачуна о својим запосленима.

Очекује се погоршање на тржишту рада за жене, видите колико је послова било пребачено на рад од куће и колико су жене биле исцрпљене додатним радом, опет због родних улога највећи део невидљивог рада пало је на жене - постале су и дадиље и наставнице, каже Јанковићева.

Према њеним речима, ми нисмо достигли ту равноправност у приватном животу, јер је дубоко уврежена предрасуда - шта је за жену, а шта за мушкарца.

"Треба нам пуно мушкараца који се неће стидети да говоре о овим проблемима јер ово је велика тема", закључила је Бранкица Јанковић.