Српска шљивовица, француски коњак и аустралијско вино имају нешто заједничко – бурад из Модрице

Под истим кровом четири генерације, деветочлано домаћинство Цветковића. Сви живе искључиво од бачварско-качарског заната. Никола и Александар су међу најмлађим пинтерима у Србији.

"Посао има доста велику перспективу, али млади људи се не одлучују за њега јер је физички мало тежак, пуно је машинских операција које се не уче лако и брзо", каже Никола Цветковић.

"Храст, најбољи је храст китњак. Њега набављамо са Јастрепца, пошто нам је ту доступан, близу је нашег села", додаје Александар Цветковић.

Цветковићи месечно направе седамдесетак буради, запремине од пет до 600 литара. Раније су своје производе продавали по републикама некадашње Југославије, а последњих седам година извозе широм света.

"Кренуло је, отворило се тржиште на запад, чак и тај исток и Русија иде, иде и Аустралија", истиче Душан Цветковић.

Бурад из Модрице тражена су и на пробирљивом француском тржишту. Свако треће буре из ове занатске радионице се извезе, од чега је годишња зарада око 100.000 евра. Породични посао започео је деда Крана пре 70 година.

"На ватру се исто свијало и пре и сад. Е сад, машина је убрзала производњу. Дељало се пре ручно. Правиш буре за три дана, а сад за дан", објашњава Хранислав Крана Цветковић.

Од производње буради у Модрици живи и породица Лазаревић, чији су производи постали бренд широм Европе.

"Мора из шуме да купимо трупац, то да изрежемо, да се то осуши, мора то да одлежи на киши, сунцу, на снегу, да се осуши бар две године", наглашава Драгиша Лазаревић.

"То је традиција, већ можда 500 година. Значи стари мајстори се звали пинтери или произвођачи буради", закључује Милован Лазаревић.

За пинтере не постоји школа, то је занат који се учи од мајстора и вековима преноси са колена на колено у Модрици.