Шта кад се на путу утврђивања истине пред судом испречи лаж

Сведоци који свесно лажу не месту где би требало да се утврди истина - према закону чине кривично дело. Због њихове лажи неко може, на пример, неправедно да заврши у затвору или га пак избегне.

Није избегавао такве предмете, али за 20 година адвокатске праксе, саговорник РТС-а каже да је имао само два у којима је покренут кривични поступак, због сумње да је неко дао лажни исказ. Уместо одговора и могуће казне, оба случаја завршена су застаревањем.

"Искуства мојих колега су врло слична мојима, што ће рећи да таквих поступака има мало. То наравно не значи да у нашим судовима нема пуно лажног сведочења. Сведок полаже заклетву да ће о свему што буде питан говорити истину, да ништа неће прећутати, али се не говори у шта се заклиње. Према томе, мислим да је онда значај те заклетве мало мањи", каже Виктор Гостиљац, председник Адвокатске коморе Србије.

Каже да је често пута био присутан када окривљени пита сведока да се закуне у своју децу да је истина то што говори.

"То суд углавном одбија, али сам увек приметио нелагоду и неспремност сведока да своје речи потврди једном таквом изјавом", рекао је Гостиљац.

Против колико људи су тужилаштва покренула поступак због сумње да су лажно сведочили у кривичном поступку, не води се посебна евиденција, јер до сада то кривично дело није пријављивано у значајном броју од потенцијално оштећених лица или по службеној дужности од надлежних органа, одговарају у Републичком јавном тужилаштву.

Међутим, тужиоци не морају да чекају било чији сигнал да би гонили за то дело. Могу и самоиницијативно.

"Практично је врло тешко доказати да је неко дао лажан исказ ако је доследан у својој причи, јер и чак ако се испостави да је та прича неистинита то не значи да он не верује у то што прича, и то је практично немогуће доказати. Једини практично сигуран доказ је када је о истој ствари неко лице различито сведочило два пута", каже Радован Лазић из Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца.

Судије благе према онима који лажу правосуђе

У протеклих готово шест година, 169 особа осуђено је због лажног сведочења у кривичном поступку, од укупно 300 колико их је гоњено, податак је Врховног касационог суда. Иако је по Закону запрећена казна од три месеца до осам година затвора, већини је изречена условна затворска казна до годину дана. На први поглед, судије благе према онима који лажу правосуђе.

"Санкције, судске казне, не могу бити благе или строге, него одговарајуће или неодговарајуће. Осуда за кривично дело лажно сведочење може да буде од значаја и касније, то је један од разлога, на пример, да се тражи ванредно понаваљање кривичног поступка који је завршен", каже Омер Хаџиомеровић, судија Апелационог суда у Београду.

Важно је казнити оне који лажно сведоче, јер се тако шаље порука, став је адвоката.

"Знамо да у западним законодавствима за кривично дело кривоклетсва да су предвиђене драконске казне, чини ми се да се код нас лаж негује од малих ногу, па имамо од школе да се преписивање узима као позитиван пример, па касније кроз живот наши људи врло често заобилазе систем што се смтра њиховом сналажљивошћу, На крају крајева и политичари кад лажу, то се сматра политиком", каже Гостиљац.

Међу кључним мотивима за лажно сведочење су, према речима стручњака, лична корист, страх, жеља да се неко заштити или терети за оно што није урадио.