Судови у Србији претрпани – грађани масовно туже банке

Још се није охладила одлука и пресуда Врховног касационог суда у вези са кредитом у швајцарским францима, а грађани су поново напунили судске депое.

Овога пута туже и траже од банака повраћај новца од накнаде за обраду кредита.

Сматрају да према Закону о облигационим односима банка може да има као једину зараду - камату, али да клијент ни кроз укупну камату не зна шта заправо плаћа.

Ивана Јосифовић из Удружења судија и тужилаца наводи да је, с обзиром да банка као тужена страна није доказала који су то трошкови, закључак суда да ти трошкови нису реално опредељени.

"Самим тим, одредба уговора којим се клијент обавезује на то је за њега неодређена или неодредива, што је чини ништавом", објашњава Јосифовић.

Адвокати наплаћају услуге по добијању спорова 

Шта је још спорно, а на шта се жале клијенти, а ослањају адвокати? Они за сада нуде бесплатно заступање, јер ће услуге наплатити по добијању спорова.

"Ми смо у пракси видели да се ти проценти крећу од један до чак 15 одсто од одобреног кредита. Обично је проценат мањи код већих кредита, односно стамбених, а већи је проценат био код тих мањих кеш, брзих кредита", објашњава Дејан Гавриловић из удружења потрошача "Ефектива".

Чак постоје банке, како додаје, које су то уговарале у фиксном износу. "Одобре 100 хиљада, а узму 12 хиљада на име трошкова за обраду кредита", наводи Гавриловић.

Трошкови би требало да буду сразмерни уложеном труду

За разлику од суда који се позива на Закон о облигационим односима, Народна банка поручује да Закон о банкама регулише рад банака.

"Банке имају право да зарачунавају трошкове обраде кредита, али морају да упознају грађане са свим елементима уговора и ризицима. Приликом одобравања позајмица, трошкови обраде кредита требало би да буду уједначени сразмерно уложеном труду", наводи НБС.

Предлог за измештање тужби из редовних судова 

Удружење судија и тужилаца предлаже да се тужбе за незакониту наплату накнада изместе из редовних судова и намире вансудски.

Кажу да је то корисно и за банке, јер евидентно губе спорове, а сви трошкови ће пасти на њихов рачун.

"Држава на првом месту добија задовољне грађане, добија растерећене судове, добија у разумном року суђени сваки други предмет и избегава и ограђује се за евидентне и извесне трошкове за накнаду штете због суђења ван разумног рока", истиче Јосифовићева.

Уколико су клијенти изгубили оригиналну документацију везану за кредите, тешко ће од банке добити копије, иако на то имају право.

Ако добију спор, а банка је у међувремену пропала, чакаће на измирење из стечајне масе. Ако је банка продата, накнаду штете суд ће тражити од новог власника.