Шта доноси нови Закон о спречавању корупције

Агенцију за борбу против корупције заменила је Агенција за спречавање корупције. Хоће ли ново име остати на игри речи, или ће уз нови закон довести до ефикаснијег рада тог органа? Ово друго ће бити, кажу, и издвајају неке од најзначајнијих новина – оне о провери имовине и прихода јавних функционера.

Помоћник директора Агенције за спречавање корупције Наташа Божић каже да та институција сада декларативно има могућност да тражи податке од пословних банака о рачунима функционера чије извештаје проверава, да врши непосредан увид у документацију која јој је потребна за вршење провере извештаја, као и да уколико у поступку провере извештаја утврди да постоје неке неправилности, затражи податке од повезаних лица функционера. 

Чак готово половину Закона о спречавању корупције требало је другачије написати, сматрају у организацији Транспарентност Србија, и то су, кажу, и предлагали. Пропуштена је, наводе, прилика да се ограниче активности јавних функцинера током изборне кампање, како не би баш тада обилазили болнице, градилишта, школе, и слично. Сматрају да су из круга функционера новим Законом неоправдано изузети директори предузећа чији је држава посредни власник.

"Када је реч о сукобу интереса оно што је лоше је концепција где ствари зависе од тога да ли ће сам функционер посумњати да постоји неки сукоб интереса, да ту има нешто спорно", сматра програмски директор "Транспарентности Србија" Немања Ненадић.

Додаје да би функционере тебало обавезати да пријаве сваку ситуацију у којој постоји могућност сукоба интереса.

Веће Агенције још чека своје чланове

Закон о спречавању корупције почео је да се примењује овог месеца, али чланови Већа Агенције још нису изабрани, а само се њима можете жалити на одлуке директора Агенције за спречавање корупције.

"Жалбе које се буду поднеле на решење директора у првом степену сачекаће формирање Већа. Поступак избора чланова већа није у надлежности Агенције, већ Министарства правде и Правосудне академије", указује Наташа Божић, помоћница директора Агенције за спречавање корупције.

Али на оно што јесте у надлежности Агенције, стручна јавност има и критике - да се дешава да без испитивања свих битних чињеница ослобађа високе државне функционере могуће одговорности за кршење Закона. Агенција одговара - јавности саопштава онолико колико јој прописи дозвољавају.

Божићева наглашава да је доскорашњим законом је регулисано да је у поступку пред Агенцијом искључена јавност. У складу, на пример, са новим Законом јавност се обавештава само о томе против ког функционера је покренут поступак и о исходу поступка, објашњава Божићева.

Оквир за борбу против корупције - Националну стратегију, Србија тренутно нема, а претходна је важила до 2018, указују у Центру за европске политике. И то нам, напомињу, није једини минус код Европске комисије  већ и крњи састав Савета за борбу против корупције и то што Влада не прихвата његове сугестије, велики број вршилаца дужности у јавној администрацији, висок проценат случајева у којима органи власти ускраћују грађане за информације од јавног значаја.

"Уколико Србија прихвати иницијативу да усвоји нову методологију приступних преговора, онда ће то значити да више неће искључиво питање корупције бити смештено у поглавље 23 као што је до сада било, него ће бити практично присутно у свим преговарачким поглављима", указује Срђан Мајсторовић из Центра за европске политике.

И због Уније и због грађана, Србији су, кажу стручњаци, потребни опипљиви резултати у борби са корупцијом, посебно на високом нивоу, и ефикасније тужилаштво.