Борба профита и пијетета на Виду – како одбранити свето место

На острву Виду однедавно је и плажа. Историчар Ненад Лајбеншпергер из Завода за заштиту споменика културе рекао је за РТС да се то дешавало много пута у прошлости. Додаје да у другом делу острва, с друге стране од маузолеја, већ постоје плаже – грчке власти то покушавају да спрече и апелују да се то смањи.

"Плава гробница" опет постала купалиште: Грци поставили лежаљке тамо где почивају 2.764 српска војника – и сам наслов узнемирио је недавно многе Србе, али и Грке, мештане острва Вида, које се налази на свега десетак минута вожње бродом од Крфа.

На Виду се током Првог светског рата налазила болница за српске рањенике, који су прошли албанску голготу. Данас се ту налази маузолеј, ту су сахрањени страдали, познати и непознати српски војници. 

Ненад Лајбеншпергер из Завода за заштиту споменика културе рекао је за РТС да је однос грчких званичника према статусу острва позитиван, јер су свесни шта се тамо налази и који је значај тог маузолеја и за Србе али и за њихову историју.

"Увек се појави неко ко тога није свестан довољно, неки људи генерално немају свест о значају меморијала и месту страдања и битнији су им други интереси. Онда се заиграју у жељи за профитом, направе грешке које изазову негативне реакције јавности, као што је постављање лежаљки", указао је Лајбеншпергер. 

Историчар истиче да се то дешавало много пута у прошлости и додаје да у другом делу острва, с друге стране од маузолеја, већ постоје неке плаже, грчке власти то покушавају да спрече и конзулат на Крфу заједно са кустосом Српске куће апелују да се то смањи, а то успевају у првом делу острва, у близини маузолеја.

Апел и дипломатска борба

Остале су неке лежаљке, а рецепт су, према речима историчара, стални апели као и дипломатска борба с властима на Крфу, преко амбасаде у Атини.

Сами мештани су учестововали у уклањању лежаљки. Каже да има много људи на Крфу који чувају сећање и на Србе и на своје претке, зато тако реагују и спречавају такве ствари.

Риболов у том делу Јонског мора је био 50 година потпуно забрањен. 

"Прошло је много времена од тада, пре више деценија то је нарушено, постоји излов на тим деловима, мада доста мање. Посмртни остаци тамо не постоје па самим тим не постоји ни опасност ни по саме риболовце ни по сам пијтетет, посебно што Плава гробница није поред самог острва, она је даље на пучини – остатке је струја носила и они су на широком простору распрострањени", указао је он.

Јак глас Удружења Срба на Крфу

Грчки хотелијери покушавају да наруше свето место за српску историју. Жељко Поповић, председник Удружења Срба на Крфу, каже да су реаговали као удружење.

"Прошле године је био сличан покушај једног ресторана да постави лежаљке без икакве дозволе, али су ове године пронашли начин да лежаљке поставе уз помоћ Општине, иако је Општина после локалних избора обећала да се тако нешто неће десити", рекао је Поповић.

Истиче да је градоначелница обећала да ће спорне лежаљке бити склоњене и да ће бити постављене дрвене лежаљке и сламнати сунцобрани.

"Министарство рада је реаговало, наша амбасада, конзул и разна удружења. Надамо се да ћемо подићи довољно јак глас да се то склони с нашег пута ка маузолеју и да достојанствено идемо ка њему", рекао је Поповић.

Наш однос према историји

На питање умемо ли да ценимо претке и уједињено наступамо када су овакве ситуације у питању, историчар Лајбеншпергер каже да је то комплексна проблематика.

"Осећамо пијетет према војницима и потребу да им се одужимо, али у пракси то баш није тако, завршава се на помињању, на прославама, главним манифестацијама, али када се ради о редовном сећању, онда мало затајимо", истакао је историчар.

Видо је парадигма тог сећања, каже историчар и додаје да већина људи осећа као да иде на ходочашће, али већина грађана посети Видо када иде на летовање на Крф.

Према његовим речима, наше сећање је веома селективно. 

"Ту лежи и наша одговорност што се ове спорне ситуације дешавају, можда не толико за Видо, али за неке друге локације више", закључио је др Лајбеншпергер.

понедељак, 23. фебруар 2026.
13° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом