"Огњена" освојила признање на сајму у Лондону, како се пече ракија вредна бронзане медаље

На породичном имању старом сто година Вукосав Томашевић произвео је ракију од јабуке, због које се за Пријепоље прочуло и у светским оквирима.

За бронзану медаљу у великој конкуренцији, изборио се, каже захваљујући јабукама, које су старије од њега.

"Ево изнад нас је овде колачара, ево позади је кожара, јонатан, будимка и тако даље. То су старе, аутохтоне сорте воћа. Ово никад није прскано, ово је овде све потпуно природно", каже Вукосав Томашевић.

А воћне ракије пече на традиционалан начин. Казанџија се одрекао алкохола, али не и некада тешког заната.

"Олакшат је тај физички рад, значи, што се тиче нормално кроз пумпе за комину и пумпе за извлачење ракије за дестилат. А што се тиче осталог, значи, дрва и то је све на природан начин", наводи казанџија Неџад Родић.

Имање Томашевића уз подршку државе постало је дегустациони центар, али ове године због коронавируса, нема организованих туристичких група.

Вукосав каже да Србија има произвођаче и армију воћара за воћне ракије, од чега би уз бољу промоцију држава могла да заради много више.

"Друга ствар би донело и озбиљну зараду озбиљним произвођачима у Србији. Онда тај ланац постоји, од кога би многи имали користи. Стотине хиљада произвођача воћа у Србији, онда све ове пратеће индустрије. Пазите и индустрије стакла и штампарије и сви остали који су просто у том ланцу", указује Вукосав Томашевић, преседник Удружења произвођача "Српска ракија".

Посебно развој туризма, јер у дегустационим центрима у Србији се, као и у Пријепољу, могу видети ретке занимљивости.

Фрижидер на кокс, стогодишња аустроугарска машина за соду, богатство историје и специфичности сваког краја, баш као што арому ракије одређује њено географско порекло.