Поплава им однела скелу, они чине све што могу да је врате
На Морави су почетком 19. века постојали посебни гранични прелази Кнежевине Србије са Отоманским царством, преко којих се ишло скелом. За мештане села Обреж код Варварина скела је остала веома значајно превозно средство, без којег су остали пре два месеца.
Најкраћи пут за мештане Обрежа до 500 хектара најплодније земље на супротној страни Мораве је преко воде. И од памтивека је зато служила скела.
"Пре два месеца када је била велика поплава у Краљеву, та вода је донела или неко дрво или оне сплавове, ударила у сајлу и откинула је и отерала скелу", истиче Миодраг МИлевић из села Обрежа.
Покушали су Обрежани да је стигну, чак су замало то и успели у Ћуприји, али је речна струја била јача и бржа.
Скела се зауставила 55 километара низводно овде у Багрдану. Мештани је повремено обилазе, црпе воду како се не би потпуно потопила и чекају да се прикупи новац како би се транспоровала натраг до Обрежа.
Већ два месеца траже најбоље и најефтиније решење.
"Покушали смо војска да нам довезе скелу, међутим код Ћуприје има стари срушен мост који не може да се прескочи и војска је одустала", каже Миодраг Милетић.
За дизалицу и за превоз нам траже између 4.500 и 5.000 евра, а можемо део новца да скупимо , али немамо за све. У Општини су расположени да нам помогну, међутим време пролази, а нама гори под ногама.
Мештани су на великом губитку јер не могу најкраћим путем до својих башти и ораница.
"Двадесет километара идемо около до наших парцела. То је неких сат и по у једном правцу за то време, тог дана два радника више ми оде него обично, 50 евра дневно смо на губитку", наводи Драган Павловић из Обрежа.
Сада већ бивши сазив Скупштине општине Варварин определио је 142 хиљаде динара за превоз скеле до Обрежа.
Због избора поступак јавне набавке није спроведен. Мештани се надају се да ће њихова скела направљена по најбољем енглеском пројекту, коју су делом сами платили и која их је служила 17 година издржати велике воде Мораве док се сав новац за извлачење и транспорт не обезбеди.
Коментари