Шта ће се наћи у лектири и како приволети ученике да читају

Почетак школске године се ближи, настава се организује на другачији начин, али многе ствари остају исте. Међу њима је и лектира. Проверавали смо шта ће деца читати ове године, иако их је тешко приволети да нешто читају, а нарочито лектиру.

У целом свету ђаци читају Шекспира, Чехова и своје домаће књижевнике. Недоумица о томе који ће се наши писци наћи у лектирама за основну и средњу школу више нема.

"Врло је важно да су враћени неки садржаји као што је рецимо Гундулић, наравно Десанка Максимовић и њена једна од кључних збирки савремене српске поезије Тражим помиловање, али и други садржаји који воде рачуна о историји српске књижевности али и о њеном духовном опсегу, Бранко Ћопић, што су враћени наши савремени класици као што је Душан Ковачевић и слично", каже проф. др Бошко Сувајџић, шеф Катедре за српску књижевсност на Филолошком факултету.

Виолета Кецман, професорка српског језика у Петој београдској гимназији додаје да постоји национална стратегија читања и уопште развијања културе која обухвата један значајан број дела која су важна за национални идентитет, за упознавање ученика са оним што је национално наслеђе и за развијање љубави према матерњем језику, развијање родољубивих осећања...

Пред наставницима и професорима нимало лак задатак. Како ђацима у ери дигиталне културе, кратких форми, видео-клипова...омилити књигу.

"Настава сада има пред собом један велики изазов, а то је како да научи ученике да задрже пажњу, и да пред линеарним текстом, какав је текст на једној откуцаној или написаној страници не жури и не прелеће преко њега вертикално, већ да доживе дубинско читање да разматрају о ономе што су прочитали, да промишљају и да сами изводе закључке. Тек на тај начин можемо да говоримо о правом ефекту читања", истиче Виолета Кецман.

А да би било ефеката мора се наћи баланс, сматрају стручњаци. Мало мање сати проведених на интернету, читање књига у породици и повећан број часова матерњег језика.

"Ја мислим да је потпуно у складу са временом да ИТ предмети, програмирање имају своје место, али је такође важно и испоставило се да је важно за све сегменте нашег друштва да програми не морају имати надпредметни значај као у неким земљама, у Русији на пример. Али програм матерњег језика и књижевности и математике, свакако су базични, то је тај неки темељ", наводи Сувајџић.

Чињеница је да је све теже задржати пажњу на садржајима који нису кратке форме. Многи научници у свету, неуролингвисти и неуролози, покушавају да нађу одговор на питање шта се то променило код човека у перцепцији књиге, али и филмова, на пример.