Србија земља ретких руда – шта је привукло и домаће и стране инвеститоре

Око 29.000 рудара широм Србије обележава 6. август – Дан рудара. Због богатих налазишта руда и минерала, највеће стране али и домаће рударске компаније заинтересоване су да инвестирају у Србији. У наредној деценији, процењује се у држави, улагања у руднике и геолошка налазишта могла би да достигну и три милијарде долара.

Којим рудним богатствима све располажемо, колико ретке руде се налази на територији Србије, али и какав је данас положај рудара у Јутарњем програму говорили су Мирослав Спасојевић, пословођа копа "Тамнава – Западно поље" и Војин Чокорило, професор са Рударско-геолошког факултета у Београду.

"Постоји једна стара изрека која каже – Србија је земља шума и руда. То је апсолутно тачно и данас се потврђује", каже професор Чокорило.

Према његовим речима Србија је богата различитим минералним сировинама чија је експлоатација економски оправдана. Реч је о фосилним горивима угаљ, нафта и уљани шкриљци, обојени метали олово, цинк, бакар, уз пратеће племените метале, каменоломи са архитектонским и грађевинским камењем. 

За даљи развој пројекта "Јадар" 200 милиона долара  

Оно о чему се ових дана говори је најава компаније "Рио Тинто" која је одобрила додатно улагање од готово 200 милиона америчких долара за даљи развој литијум-бор пројекта "Јадар" у Србији. 

То је један у свему изузетан пројекат не само када је у питању Србија него и цела Европа. Пројекат је изузетан по више основа.

"Ради се о јединственом минералу који у себи садржи два лака метала, чија је тражња на тржишту висока. Може да донесе напредак и просперитет целом том региону и Србији", објашњава професор.

Инвестирање од 200 милиона долара за годину и по дана је заиста сјајна информација, каже професор Чокорило и додаје да је то само један део средстава који ће бити уложен у завршетак студије изводљивости која се ради по свим међународним стандардима.

На геолошким истраживањима углавном се ради у Источној Србији, јер је од давнина познато да је тај крај изузетно богат минералним сировинама, нарочито полиметаличним.

"Када је реч о злату и сребру ми рудари волимо да кажемо када на тону једне откопане руде добијете грам злата да је то практично рудник злата. Сада имамо податке и да се два и три грама могу наћи у налазиштима која се откривају код Босилеграда и Црног врха", каже Чокорило.

Од момента када се процени да је једно налазиште интересантно за експлоатацију, да постоји економска оправданост па до момента када дође до експлоатације треба да прође најмање 10 до 15 година. За нека мања лежишта мање.

Угаљ је и даље основна енергетска сировина 

"Угаљ је и даље основна енергетска сировина. Ми у Србији без угља нећемо моћи, претпостављам, још неколико десетина година. Без сировина се не може. Осим дрвета и коже све су сировине које проистичу из земљине утробе", каже Војин Чокорило, професор Рударско-геолошког факултета у Београду.

Сматра да је занимљиво лежиште уљних шкриљаца у Алексиначким рудницима. Процењује се да је преко две милијарде тона односно више од милијарду барела нафте у том лежишту, што говори да је са економског аспекта јако интересантно. Биле су започете неке активности међутим, тренутно се ништа не ради.

За рударе нема лоших врменских услова

Рад у руднику је, како се обично каже, хлеб са седам кора, тежак, напоран и одговоран. Посао од кога сви на неки начин зависимо.

"Рударски посао је веома тежак, за нас нема лоших временских услова, радимо и по киши, снегу, великим врућинама да бисмо обезбедили да Србија има струје, да би нормално функционисала", прича Мирослав Спасојевић.

Ради као пословођа на одводњавању на површинском копу "Тамнава – Западно поље" и каже да радни дан почиње много пре почетка смене. 

"Прво треба да дођемо до посла, затим чекамо радне задатке и онда обављамо посао који смо добили", описује радни дан.

Потиче из породице рудара, у којој су његов отац и брат такође рудари запослени у басену "Колубара". Живи у Лазаревцу, типичном рударском месту.

Спасојевић каже да су током пандемије коронавируса обезбеђени адекватни услови за рад и да се брине о условима и здрављу радника.

Према његовим речима, задовољан је просечном платом од 87.000 динара.

Као Дан рудара, 6. август је изабран као дан сећања на 1903. годину и штрајкове у Сењским рудницима, када су се рудари изборили за повратак на посао тројице отпуштених колега, скраћено је радно време и добили су бесплатно уље за лампе за осветљавање јама. 

Традиционално се на овај дан награђују најбољи рудари у земљи, али због актуелне епидемиолошке ситуације рудари ће бити награђени када се за то стекну услови.

четвртак, 03. октобар 2024.
22° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи