Како смо дошли до тога да се више исплати да се парадајзом хране свиње него да се прода

Милина Ивковић из Умчара на Бајлонијевој пијаци је сваког дана. Нема избора, јер од тога живи цела породица.

"Морам да радим цео дан, док не продам, где ћеш кад пропадне роба, а живимо само од ове тезге", рекао је Ивковић. 

Гордана Тапић из Сланаца прошле године засадила је 5.000, а ове године свега 1.200 струка парадајза. Неке породице и даље наручују, па воће и поврће испоручује на кућне адресе,

"Не узимамо више раднике у време короне, радимо сами колико стигнемо, само да је свеже", рекла је Тапићева.

На другим тезгама слично. Мање је производа, кажу произвођачи, али су квалитетнији. Викендом продају од 80 до 100 килограма парадајза. 

"Надали смо се да ће се ситуација смирити и засадили смо исту количину производа као прошле године", рекла је Драгана Црнкић, произвођач из Великог села.

Купци имају своју рачуницу 

Са друге стране, купци имају своје разлоге и своју рачуницу. Београђани тврде да је све скупље него прошле године. Продавци кажи да нема ништа горе од тога да се кући враћају са робом или минимлном зарадом од неколико стотина динара.

Лесковчани ових дана најваљују да ће пре бацити парадајз него што ће прихватити цену од 10 до 15 динра колико им за килограм нуде накупци. На пијаци у Лесковцу парадајз се продаје за 25 до 30 динара по килограму.

Они који за потребе великих ланаца или извоз откупљују домаћи парадајз кажу да се као и код сваке друге робе цена формира на дневном нивоу и за парадајз она је данас била око 30 динара. На пијацам у Београду квалитетнији парадајз није могао да се купи испод 80 динра.

Више од 50 одсто парадајза увозимо из Албаније 

У Привредној комори Србије кажу да разлог за овакве цене није увоз јер Србија са свим околним зермљама па и са Албанијом из које се иначе увози највише парадајза има трговински суфицит.

"Више од 50 одсто парадајза увозимо из Албаније јер он тамо долази на род и бербу пре него што доспева код нас. Значајну количину увозимо из Македоније и Турске - све се то дешава у периоду када га код нас нема", рекао је Александар Богуновић из ПКС.

Парадајз се у Србији гаји на око 20.000 хектра и просечан принос је око 16 тона док се на великим плантаажана и код нас остварује принос и до 80 тона по хектару. 

"Код нас је то један од највећих проблема базиран је на пољопривредним газдинствима, говоримо о великом броју малих произвођача као и свим произвводњама, што је већи обим производње нижа је произвођачка цена - самим тим сте конкурентнији на тржишту", каже Богуновић.

Шта ће се дешавати на тржишту 

Прогнозе шта ће се дешавати на тржишту је тешко давати, кажу у Привредној комори Србије јер и поред тога што за разлику од кретања људи коронавирус није зауставило проток робе, он је утицало на потражњу.

Примера ради велики број хотела је затворен а они су били значајни купци. На род а тиме и на цену утичу и временске прилике, па је тако сезона сазревања збок веких падавина ове године померена.

Свака роба вреди онолико колико је неко спреман да је плати - је основни принцип тржишта а све док су они који тргују боље организовани од оних који производе они ће диктирати и правила.

Држава одавно не гарантује цене, али својом аграрном политиком кроз субвенције, помоћ прозвођачима да се организују, пореском политиком може да утиче на положај оних који производе, а тиме и на оне који те производе троше.