Наставници: Онлајн настава надреално искуство, али су школска дружења незаменљива

Анђелка Петровић, професорка у Математичкој гимназији прилику да ученицима презентује градиво онлајн описује као надреално искуство које, како каже, сваки професор искуси само једном у својој професионалној каријери.

"Тог првог дана снимања, док сам стајал испред табле, само су ми две ствари биле на уму, две ствари које су заправо кобне грешке у нашој професији. Једна је била да, што би рекли моји ученици сам укадрирана и стојим као бадњак, односно непомична сам, друга је да цео час протиче у мом монологу и само сам помислила - да сам на испиту за наставничку лиценцу, ово би било падање спектакуларних размера", описује Петровићева свој први дан снимања часа,  

Јовица Плавшић, професор у Десетој београдској гимназији "Михајло Пупин" наводи за РТС да су онлајн предавања за њега представљала још један нов изазов. 

"Стварно је било другачије, нажалост, повод је био ковид 19 и све оно што је пратило ту ситуацију, клинци су можда били мало у депресији и ја сам покушао да мало разбијем ту монотонију и мислим да сам успео", наводи Плавшић.

Говорећи о изазовима са којима се сусретао током онлајн наставе Плавшић наводи да му је најтеже било да се на почетку снимања опусти и направи атмосферу на коју су учениици навикли током његових ранијих предавања у гимназији.

"Сећам се свог првог снимања. У недељу је проглашено ванредно стање, а у уторак сам са колегиницом Бранком Кабаницом снимио први час за ђаке и ми смо тај час окачили на јутјуб и одмах су ми стигле негативне оцене како је све уштогљено, питали су ме где је она природност, смех, форице на које су навикли у школи, тако да сам мпорао да се брзо адаптирам, да се понашам као да су они ту и реакције су након другог, трећег часа били другачије", објашњава Плавшић. 

Анђелка Петровић која је награђена за дебату о Ани Карењини - ко је овде без греха наводи да јој је током дебате било бескрајно забавно.

Коментаришући награду публике за канал ХемиЈутјуб Плавшић наводи да је за награду пресудан био однос који има са ђацима током предавања.

Наводе да су током онлајн наставе имали веллику подршку родитеља својих ученика.

"Када су се јављали то су радили како би ми упутили речи подршке, да се распитају за моје здравље и понуде помоћ уколико ми затреба", наводи Петровићева. 

Плавшић наводи да му прија када га зауставе на улици и упуте похвале.

Наводе да су много тога користили, како би деци приближили градиво, од стрипа и видео игара до астронаута.

"21 је век је ту, деца имају своје потребе којима би ми требало да изађемо у сусрет", наводи Петровићева. 

Наводе да се ученици и они надају да ће се од септембра вратити у школске клупе јер како кажу ништа не може да замени дружења у школском дворишту.

"Ово је било супер искуство, али ученицима недостају та школска дружења. Наставницу су и заменљиви, али та дружења у клупама и школским одморима је незаменљиво", закључио је Плавшић.