Како смањити употребу угља, горива важног за безбедност региона

Енергeтика Европске уније је у процесу транзиције ка чистој енергији и велики загађивачи већ плаћају све скупље пенале због испуштања угљен диоксида. Енергетска заједница најављује таксу на емисије ЦО2 и за земље Западног Балкана и пре уласка у Унију. Србија се, кажу у Влади, већ окренула зелeној енергији, а одрицaње угља мора бити постепено, јер утиче на енергетску безбедност целог региона.

Уз четвртину струје коју добија из великих хидроелектрана Србија од прошле године има и готово 500 мегавата енергије из ветра. ЕПС 900 милиона евра инвестира у еколошку модернизацију термоелектрана, јер две трећине струје и даље добијамо сагоревањем лигнита.

Енергетска транзиција земље је неминовност, али у Влади кажу да замена угља обновљивом енргијом мора бити постепена, истовремена у целом региону и уз подршку Брисела.

"Један дијалог са Европском унијом који мора да уважи: различите сценарије у различитим државама, различите економске аспекте, различите нивое развоја", изјавио је Александар Антић, министар рударства и енергетике.

Јанез Копач, директор Секретаријата Енергетске заједнице наводи да сматрају да би та транзиција енергетског сектора морала да траје десет, па чак и 15 годуина.

"Али, треба је почети сада, односно што пре. Начин који смо то предложили да се постепено опорезују емисије угљен диоксида. И што је најважније да се те паре употребе у земљи у мере енергтске ефикасности за постицање обновљивих извора енергије", истакао је Копач.

И светски енергетски гиганти пословање и призводне процесе прилагођавају захтевима тржишта - поред дигитализције производе паметне уређаје, опрему за обновљиву енергију која је доступна и грађанима.

"Софтерски систем да се мали потрошачи прикаче на дистрибутивну врло оптимизовано без потешкоћа. Заиста је то била фама некада цена соларних панела је у задњих десет година пала 70 посто, цена електричних батерија чак за 76 посто", напомиње Ксенија Карић, генерални директор "Шнајдер електрик Србија и Црна Гора".

У "Немачкој организацији за међународну сарадњу" помажу локалним самоупрвма да своје топлане оспособе да греју и на биомасу. Србија има, кажу, огроман потецијал не само у дрвној биомаси већ и оној од пољопривреде, чиме би се решавали и еколошки проблеми.

"Овде је штета да се фармери не прикључе јер да реше тај стајњак који сада стоји на њивама и практично не само да се емитује метан већ се загађују и подземне воде. И сви смо ми веома свесни у августу када дува ветар у смеру ка Београду, како се осећа у граду. Значи ваздух није загађен само током грејне сезоне због неефикасних ложишта", указује Милица Милица Вукадиновић из ГИЗ-а.

У Европској унији планирају да фосилна горива до 2050. замене обновљивом енергијом и емисију угљен диоксида сведу на нулу.