Подстанарски живот, честе селидбе, конкурси - како до куће за избегле

Бојана из Босне и Херцеговине, Стефан са Косова и Метохије. Иста судбина, избеглих и расељених, спојила их је у Лазаревцу. Прве године брака обелижио је подстанарски живот и честе селидбе.

Бојана Поповић рекла је да су се селили четири пута за пет година.

"Када имамо свој дом над главом осећамо се много мирније, спокојније, кажу да се боље спава и то је тако, стварно. Имамо сигурност. Ја своје дете у Лазаревцу нисам хтела да уписујем у вртић зато што сам данас можда на једном месту, сутра ћу бити у неком селу", рекла је Бојана Поповић.

Стефан Поповић каже да је чуо да избеглице и расељени имају право на помоћ од државе.

"Онда смо тако јурили конкурсе, прве године смо конкурисали за једну кућу у близини, није нам прошло али нисмо клонули. Рекли су нам да не одустајемо, ово је други покушај, успели смо, град Београд нам је дoделио кућу", каже Стефан.

У новом дому родило им се треће дете. У Београду, на решење стамбнеог питања чека око 58 и по хиљада расељених и око 6,5 хиљада избеглих. Град је обезбедио куће и репроматеријал за 41 породицу. Јавни позив траје до трећег јула.

Наташа Станисављевић, градска секретарка за социјална питања каже да вредност сваке куће која се може купити је 9,5 хиљада евра и још додатних хиљаду и по евра који се тиче грађевинског материјала који је намењен побољшању те куће, уколко је потребно. 

"Дакле, укупни грант је 11 хиљада евра. Корисници немају никакво учешће када су у питању ови конкурси", каже Станисављевић. 

Колико је избеглих стигло 

Деведесетих је у Србију стигло 618.000 избеглица из Босне и Херцеговин и Хрватске, већина се одлучила да остане у Србији. Ни после више од четврт века, многи њихови проблеми нису решени. За њих и за расељене са Космета до сада је обезбеђено 20.000 станова и кућа.

Светлана Панић из Комесаријата за избеглице и миграције каже да је Комесаријат у преговорима са донаторима и са партнерима обезбедио кроз регионални стамбени фонд још додатних средстава да се стамбено збрине још око 3.000 породица.

"Када се регионални стамбени програм заврши, 7.500 породица треба да добије своје стамбено решење и онда када помножите са три или четири члана онда видите о колико је људи реч", каже Панић.

Регионални стамбени програм је заједнички пројекат четири бивше југословенске републике - Србије, Црне Горе, Хрватске и Босне и Херцеговине, и спроводи се од 2013. године. 

Србија је до сада повукла највише донаторских средстава али у односу на друге државе има и највише избеглих. Сви избеглички центри осим једног у Бујановцу, су затворени. Било их је 700.