Избеглице изложене злостављању и израбљивању од стране кријумчара

Сваког минута 24 особе у свету бивају присилно расељене, а то је брже од ритма нашег дисања. Каква је ситуација данас на Светски дан избеглица?

- Нажалост, данас је ситуација гора. Према глобалном извештају УНХЦР-а, објављеном у четвртак ујутру, број присилно расељених лица широм света је порастао за 9,5 милиона, тачније са 70 милиона се попео на 79, 5. То значи да је тренутно један проценат становништва насилно расељен.

Да ли се нешто променило када је реч о земљама из којих долази највећи број избеглица, као што су Сирија, Авганистан, Сомалија?

- Две трећине свих избеглица долази из пет земаља, укључујући и земље које сте поменули. Примера ради 6,6 милиона избеглица је из Сирије, а мањи број из Венецуеле, Авганистана, Јужног Судана и Мјанмара. Мање више је иста ситуација, видимо да сукоб у Сирији улази у десету годину, а прислино расељавање је и даље у току, док ситуација у Венецуели постаје све гора.

На шта посебно треба да укажемо када је реч о мигрантском путу и о збрињавању избеглица? Колико су честа утапања, страдања?

- Са државама које све више контролишу и затварају своје границе, више је и избеглица које су бежећи од рата или прогона приморане да се крећу непровереним рутама излажући себе злостављању или израбљивању од стране кријумчара. Више од 1.300 људи прошле и 250 ове године, укључујући жене и децу страдало је док су покушавали да се преко Средоземног мора домогну Европе. Такође и овде у Србији, сведоци смо трагедија. Подсетићу да су се средином априла избеглице из Сирије утопиле у Дунаву покушавајући да стигну до Румније, када се чамац кријумчара преврнуо. Због тога је важно да државе обезбеде избеглицама приступ територији и омогуће им да потраже уточиште како их не би третирали као нелегалне мигранте.

У сталном сте контакту са надлежнима за мигрантска питања у Србији. Каква је ситуација у нашој земљи, када говоримо о смештају и броју избеглица?

- Да, већ дуги низ година блиско сарађујемо са надлежнима у Србији. Без обзира на то и овде у Србији држава би требало да прави разлику између избеглица, тражиоца азила и миграната систематичније. Мешајући их и третирајући исто држава кочи развој и функционисање мигрантског система управљања. Овај проблем је нарочито постао видљив недавно током ванредног стања када је држава затворила избеглице, тражиоце азила у већ препуне колективне центре заједно са мигрантима.

Када говоримо о броју, тренутно имамо 314 тражилаца азила и избеглица овде у Србији, док је нерегистрованих миграната око 4.000. Када је реч о смештају Агенција УН за избеглице ради на побољшању услова за тражиоце азила и избеглица како се они не би мешали са нелегалним мигрантима и како бисмо их сместили у боље услове, укључујући и сигурнији лични смештај.

Примећујете ли промену у односу домаћег становништва према избеглицама? Недавно смо имали случај да је војска у Шиду распоређена како би штитила локално становништво од миграната, као и упад аутомобила у мигрантски центар у Обреновцу?

- Током последње мигрантске кризе, становништво је саосећало и много људи је лично помагало избеглицама из Сирије који су дошли 2015. године.

Међутим, тада и почиње опасно мешање избеглица и миграната у политичком и медијском дискурсу у Европи. Недавно, чак и овде у Србији, десничари су ширили дезинформације и лажне вести путем медија, што је веома забрињавајуће. Сетите се да су сви надлежни органи, али и грађани рекли да мигранти нису пљачкали пре доласка војске у Шид.

Надамо се да ће јавни тужилац поднети кривичне пријаве против свих оних који су ширили говор мржње и лажне информације.

Данас, на дан избеглица ми славимо храброст и снагу избеглица, као и њихов допринос домаћим заједницама. Без обзира ко смо или одакле долазимо, свако од нас доприноси различитости. И сваки допринос вреди.