Епидемија и ментално здравље – колико смо се променили

У последњих неколико дана готово да не прође дан, а да се не појави вест о убиствима и самоубиствима у Србији. И готово да нема особе која из пандемије неће изаћи са неким последицама. Према подацима из клиника за ментално здравље чак око 5.000 људи је потражило помоћ лекара за време пандемије али се бележи и пораст ментално оболелих. О томе је за РТС говорила докторка Ивана Сташевић Карличић, директорка клинике "Лаза Лазаревић".

Клиника "Лаза Лазаревић" је све време током епидемије радила нон-стоп, рекла је Ивана Сташевић Карличић и додала да је у сарадњи са Министарством здравља пржана психосоцијална подршка путем СОС линије.

Навела је да су се јављали грађани из целе Србије са свим могућим тегобама које су имали добили током епидемије.

Како је објаснила, звали су и млади и стари, мушкарци и жене. Најмлађи који је звао СОС линију имао је 16 година, а најстарији 92. Како се кретала епидемија, тако се и мењала проблематика којом су се бавили на линији.

Ивана Сташевић Карличић је рекла да су у почетку питања била у вези саме болести, а касније у вези са страховима од губитка највољенијих, као и егзистенцијални страхови...

Истакла је да све што није могло да се реши линијом, упућивано је на службу ургентне психијатрије која је током целе епидемије радила нон-стоп.

Говорећи о убиствима и самоубиствима, Ивана Сташевић Карличић је рекла да епидемија јесте била сусретање са непознатим, и да то јесте утицало на ментално здавље, али је навела да се највећи број људи адаптирао.

Како наводи, још увек је рано за статистике, а често се самоубиства користе у сензационалистичке сврхе.

"Тек ћемо бројати случајеве и повезати са оним што се десило", рекла је докторка Сташевић Карличић.