У Београду одржан еколошки протест испред зграде Владе

Представници еколошких удружења из целе земље, професори Београдског универзитета и научници траже да се више користи геотермална и соларна енергија и енергија ветра и забрани градња у заштићеним подручјима.

"На нашим плећима терет ове генерације је питање екологије и питање заштите животне средине", каже Ива Марковић из организације "Право на воду".

Оливер Илић из организације "Савски насип" навео је да се боре да сачувају водоизвориште "Савски насип" који од поплава брани најмногољуднију општину у Србији.

До сада имамо изграђених 120 минихидроелектрана, а планирано је 856.

"Ако би направили 856 објеката имали би два до три процента енергије на годишњем нивоу ал би то значило да бисмо зацевили преко 2.200 километара водотокова и да смо девастирали све вредне брдскопланинске акватичне екосистеме", рекао је професор Ратко Ристић, декан Шумарског факултета.

Сви велики градови имају загађен ваздух, а Београд је био и међу најзагађенијим градовима на свету.

"Имамо ми неки мониторинг који је општи показатељ загађења ваздуха - садржај честица и садржај неких гасова, али не меримо бројне токсичне супстанце", навела је Драгана Ђорђевић, руководилац Центра за инжињеринг животне средине.

"Загађење ваздуха и климатске промене долазе из истог оџака, односно загађујуће материје и угљендиоксид који је главни контрибутор промене климе долази углавном из термоелектрана и процеса сагоревања фосилних горива", истакао је Владимир Ђурђевић, професор Физичког факултета у Београду.

Закон који предвиђа забрану изградње минихидроелектрана упућен је Влади.