Епидемија је растерала туристе, али преостали гости би могли да буду пријатно изненађени
Током пандемије у угоститељству је 90 одсто објеката било затворено. Због затворених граница, није било ни туриста. Штета је велика, а многи домаће госте виде као главни адут за опоравак туризма. Уколико се заиста повећа потражња за домаћим дестинацијама, хоће ли угоститељи подићи ниво услуге на виши ниво?
Дешава се да у јуну изненадна киша растера туристе са улица Београда, али ове године успела је да отера само сунце. Пандемија се побринула да престоница усред сезоне не врви од туриста, а нарочито се наоблачило туристичким водичима, који тренутно немају посла.
Туристички водич Татјана Крковић каже да је ситуација таква да је велики број тура отказан.
"Нажалост, неке компаније су отказале туре до краја године и најавили се тек за почетак следеће сезоне. Неки су то урадили до септембра, тако да је нама практично већ пола сезоне отишло", напомиње Крковић.
Прошле године, само у Београду боравило је више од милион гостију из иностранства.
Ове године Србија је до сада изгубила 230 милиона евра само од туриста који би требало да одседну у хотелима, којих је 380 у земљи.
Значи ли то да угоститељи спас треба да траже у домаћим туристима?
И могу ли домаћи гости очекивати већи квалитет услуге, бар када је у питању оно на шта се највише жале странци – хигијена?
Директор ХОРЕС-а, удружења хотелијера и ресторатера, Георги Генов сигуран је у то да ће се повећати ниво услуге, управо зато што су сви несигурни.
"С једне стране, гости су несигурни, а и незапослени према гостима. Мора да се стекне поверење, а оно што је важно и за домаће и стране госте, то је да они траже да буде чисто и сигурно у хотелу у којем се налазе, да ће бити сигурни и угошћени на прави начин", истиче Генов.
Припремају се смернице за угоститеље
Несумњиво да ће ове године хигијена и заштита бити приоритет многих гостију.
Зато ХОРЕС припрема смернице којих се угоститељи морају придржавати.
Јасно је да поштовање тих мера кошта, а како су израчунали у ХОРЕС-у, то је 32 евра по столици месечно или 75 евра по смештајној јединици.
Хоће ли са подизањем квалитета расти и цене смештаја
Генов наводи да је за лето минималан број резервација у урбаним срединама, првенствено у хотелима Београда, Ниша и Новог Сада.
"У планинским центрима биће већа потражња с обзиром на годишње одморе, тако да очекујем повећање цена у планинским центрима и бањама, док код градских хотела не видим начин", напомиње Генов.
Због тога нема пуно простора, али ни вајде спуштати цене у градовима, сматра Михаило Цакић, власник мањег хотела у центру Београда, који тренутно послује са десет одсто капацитета, тачније попуњене су му три собе.
"Двадесет, тридесет процената је сигурно, јер колико год спуштали цене нећете имати већи број гостију у Београду. Клијентелу коју сте имали, и даље ће долазити. Значи, постоји нека одређена група људи коју можете привући нижом ценом, али не мислим да више од тога треба спуштати", каже Цакић, власник хотела "Тесла".
Могу ли домаћи туристи водичима растерати сиве облаке
Ако ће одмор ван града потражити већина гостију, а угоститељи унутар земље добити шансу, могу ли је искористити и туристички водичи?
То нарочито интересује оне који су ангажовани на уговор о делу и привермено повременим пословима. Могу ли им домаћи туристи растерати сиве облаке?
"Они ће прво за путовање издвојити за превоз, па ће резервисати смештај, па тек онда долазе те неке друге ствари", напомиње Татјана Крковић.
"Успешна акција поделе ваучера"
Интересовање за ваучере од 5.000 динара, које држава нуди у циљу подстицања домаћег туризма, говори у прилог томе.
Мирослав Кнежевић, државни секретар Министарства трговине, туризма и телекомуникација, наводи да су определили две милијарде динара за додатних 400 хиљада ваучера, чија је подела почела пре две недеље.
"Могу да кажем по досадашњем интересовању грађана, већ смо преко 50 хиљада ваучера поделили. Можемо рећи заиста да је та акција успешна", истиче Кнежевић.
Промоција мањих дестинација
Осим тога, ресорно министарство ради на промовисању мањих туристичких дестинација као што су нпр. Бања Врујци, Рајачке пимнице, Крупањ.
Почела је и промоција у Кини, јер како кажу, упрокос корони, не желе да изгубе позицију коју су стекли протекле године.
Србију је прошле године посетило рекордних 3,7 милиона туриста, од чега су половину чинили странци, али тај тренд се неће наставити и ове године.
Процене су да ће туризам у Србији претрпети штету од готово милијарду евра.
Међутим, оно по чему би земља могла да достигне рекорд јесте број домаћих гостију, нарочито у планинским центрима и бањама. А ту шансу угоститељи не би смели да пропусте.
Коментари