Сећање на жртве са Косова и Метохије, смрт многих до данас није расветљена

На зидовима спомен-собе фотографије 2.500 киднапованих и убијених на Kосову и Метохији. Смрт многих до данас није расветљена. Без истине о страдању двојице синова од 1998. живи и Слободанка Kрстић.

"Овај је био у болници у Београду 15 дана, а овај млађи после 15 дана дошао да га поведе кући. и још један од сестре, јединац мајке. И нестаду, можда сте чули Дуље језерце. Ту су нестали", рекла је Слободанка Крстић из Суве реке.

Истину већ две деценије чека и некадашња мештанка Пећи. Након што јој је супруг под неразјашњеним околностима настрадао, рат 1999. јој је узео и сина.

"Кад сам отишла 27. септембра 2004. гроб је био отворен. Онда смо ушли у гроб, сад можете да замислите да ли има нешто теже, него кад мајка уђе у гроб да тражи кости сина. Нисмо нашли ништа, ни од мужа ни од сина. Само су били сандуци, разбијене даске. Ми смо тражили ту око гробља, ништа нисмо нашли. Ни дан данас се ништа не зна", навела је Славица Поповић из Пећи.

Председник Удружења породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији Симо Спасић казао је да породице траже само једно. 

"Тражимо правду за наше мученике. Нaжалост, готово сам убеђен да правде за српске и косметске жртве нема", рекао је Симо Спасић.

А за Србе који и даље живе у јужној покрајини шансу да помогну, надлежни виде у наставку преговора.

"Из ове перспективе када гледамо, Резолуција 1244 је народски речено једна корпа из које и косовски Албанци и политичари у Приштини, па и Србија може да изабере артикал који јој одговара, али један артикал не може се довести у питање, а то је да се Резолуцијом 1244 гарантује територијални интегритет наше државе. Држава Србија је и данас спремна да пружи руку, да настави дијалог, али дијалог се не води ултиматумима", рекао је министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић.

Настрадалима пошту су одали и Београдски форум за свет равноправних и Kлуб генерала и адмирала полагањем цвећа на споменик Деци жртвама агресије на београдском Ташмајдану.