Замирисала камилица северним Банатом, почела берба и прерада
На више локација у северном Банату и Потисју почела је берба и прерада камилице. Највеће површине и ове године има газдинство Олушки из Чоке, који на више од 400 хектара на неколико локација у северном Банату гаје лековите и ароматичне биљке, а од тога камилица заузима трећину површина.
Бербу камилице на 130 хектара у газдинству породице Олушки из Чоке ове сезоне обавља нови комбајн који ће заменити сву механизацију која је претходних година радила овај посао.
"Самоходан је, замјенио је осам људи, замјенио је и четири трактора. Мислим да за следећу годину имамо договор да ћемо узети још један и онда мислим да смо рјешили проблем", каже Душан Кесић, механизатор.
Камилица се гаји од јесени до краја маја. Сметају јој пролећни мразеви и недостатак влаге. Ова година је била повољна за развој.
"Ово је надпросечан принос на овој површини, то је једна нова сорта са садржајем, са већим садржајем бисаболола. На овој површини се креће преко пет тона обраног цвета по хектару", истиче Лазар Олушки, произвођач камилице.
Ово лековито биље преради се у погону у Падеју, а 90 одсто произведеног завршава у Немачкој. Купци траже квалитет усклађен са строгим условима Европске уније о заштити усева.
"То код нас није могуће набавити све те препарате и вештачка ђубрива и хербициде који су у Европској унији тренутно одобрени. Код нас то мало каска у тој регулативи и не постоји могућност да се то увезе и користимо оно што је најприближније", наводи Мирко Олушки из "Еурохербса".
Коров који не може да се уништи хербицидом уништава се на поуздан и здрав начин.
"Мотика која скида заостале корове који су у склопу биљака између реда и тог дела што није паран да бисмо имали здрав усев и чист усев, да немамо примесе", објашњава Веселин Дабовић, агроном.
Уз бербу камилице у газдинству Олушки упоредо раде на окопавању 140 хектара менте у сенћанском атару. Уз два најтраженија састојка за чај, од лековитог биља гаје још мелису, морач и бели слез.
Коментари