Да ли ће шале о бејби буму због карантина постати стварност у Србији

После сваког догађаја који је био одликован повећаном смртности, ратних збивања, криза, епидемије наступао је компензациони период. Гостујући у Јутарњем програму, демографкиња Даница Шантић каже да је то феномен који се изучава у науци о становништву.

Најизраженији је био после Првог светског рата када је трајао две до три године, док је после Другог светског рата трајао много дуже.

Бејби бум је почео и педесетих година прошлог века и трајао је према неким истраживањима до седамдесетих година. У неким земљама, нарочито на афричком континенту, траје још увек. Највећи пораст становништва био је 1962/63. и сматра се да се такав пораст више неће поновити. 

Када говоримо о историјском контексту, треба се осврнути на период бомбардовања 1999. године и већина људи повлачи ту паралелу. Статистика говори да јесте било више порођаја у периоду 2000-2002, када се рађало преко 70.000 беба, каже Шантићева. 

Рекордна је била 2003. година, када је рођено 78.000 деце. Тада се завршио тај компензациони период и од тада је све мање рођених беба у Србији. Данас је тај број 64.000 новорођенчади и ми као држава имамо проблем са недовољним рађањем, истакла је Даница Шантић.

Одлука о зачећу детерминисана економском ситуацијом

Уобичајено је да се током великих криза људи зближавају, не само физички него се остављају неки проблеми за касније, а сада је требало сачувати здравље, каже социолог Далибор Петровић.

Када је реч о планирању породице, односно да ли ћемо имати више беба, Петровић није оптимиста. Нека социолошка истраживања показују да је највећи део, до 70 одсто зачећа - планиран.

"Мислим да су људи у овом периоду били опрезнији и оставили су одлуку о зачећу за касније тако да не верујем да ће непланиране трудноће то нивелисати", истиче Петровић. 

Социолог Далибор Петровић сматра да су људи и даље веома опрезни. "Ако узмете податке колико је родитеља послало децу у вртић то су јако ниски проценти, испод 10 посто. 

Одлука о зачећу ће на неки начин бити детерминисана економском ситуацијом и сада следи тај продужени период где ће се људи "пресабирати".

Када се доноси одлука о зачећу на првом месту у Србији је сталан посао, ако је могуће и некретнина, показују социолошка истраживања. 

"Моја очекивања су да ћемо за 9-12 месеци имати пад рађања, а онда, ако економске околности буду повољне, могли бисмо да имамо раст и да се то једно годину-две осети и онда се опет вратити на просек", рекао је Петровић. 

Епидемија ће резултирати мањим бројем деце

Докторка Ана Митровић Јовановић наглашава да је ово једна специфична ситуација. 

"Ми закључујемо шта овај вирус може да учини трудноћама само на основу тога да се за последњих месец дана трудница инфицирала и родила дете. Имамо искуства и ми у Србији и у свету да су по правилу рођена деца заражених трудница, здрава, али и даље не знамо шта тај вирус може да уради ако је у питању рана трудноћа или ако је жена на средини трудноће", каже докторка Митровић Јовановић.

Савет наших стручних тела, који се базирао на препорукама Европског и Америчког удружења, био је да се у овом периоду не ради циљано на трудноћи.

Републичка стручна комисија за вантелесно оплођење дала је препоруку да се обуставе процеси током трајања епидемије баш из тог разлога што се не зна какав је утицај вируса. 

"Мислим да ће ова епидемија резултирати мањим бројем деце у неком одређеном периоду док не будемо сигурни да живимо у безбедном периоду за циљану трудноћу", истакла је докторка Јовановић.

Резултати студија су показали да је вирус пронађен и у сперми. Сада се доказује његово присуство и у вагиналном секрету тако да ће месеци и године пред нама бити полазна основа шта можемо очекивати ако се деси неки други талас, рекла је у Јутарњем програму др Ана Митровић Јовановић.

Ово не можемо поредити са досадашњим искуствима јер је ово нешто што је изненадило и затекло све, како на глобалном нивоу, тако и нас у региону и још увек је једна велика непознаница, закључила је докторка Јовановић.