Кад процвета и замирише хиљаде кала
Некадашњу мочвару поред куће, породица Ђокић из Севојна претворила је у цветну оазу кала. Овог пролећа их уз рад брине и како продати цвеће, пошто нема свадби за које се најчешће купују, али их љубав према цвећу не напушта.
Некако с пролећа као и лане процветало и замирисало хиљаде кала. Елегантна и савршена, име је добила од грчке речи која значи леп. Била је цвет богиње Хере, Афродита је била љубоморна на њену лепоту, а у хришћанству је повезују с Богородицом. Посебност је задржала до данас.
"Кала је цвет који иде и за радост и жалост, за весеље и тугу", каже Ружа Ђокић.
Ружино прво поље кала никло је из љубави и знатижеље.
"Нека жеља ми је била за цвећарством, у разговору с људима који гаје кале дошла сам до тога. Свидела ми се та идеја и кренула сам. Ово је пета година како радим. Почела сам с једним пластеником, сад се мало ширимо", каже Ружа.
Указује да кале треба да се хране, ђубре, чисте, зими штите.
"Као и све друго траже рад, али мислим да је много мање у односу на руже или нешто друго, с тим што јој овде прија", каже Ружа.
О калама помало брину Ђокићи свих генерација, али Ружа је главна. Пошто је корона укинула свадбене букете, често их сама развози до цвећара у Западној Србији. Тешко јој је једино кад мора да баци оне прецветале.
Зато их радо поклања пријатељима, а на језику цвећа, кала се дарује посебној особи.
Коментари