Децу су извлачили из куће у пламену кроз прозор, сада живе од помоћи

Дом који су након подстанарског живота, пре седам година, Миленковићи себи створили уништен је у пламену који је око поноћи букнуо. Најдрагоценије Мируљуб је успео да сапасе.

"Он је изашао кроз прозор наше спаваће собе. Ја сам му децу додала и изашла сам кроз прозор. Комшијама хвала који су приметили, који су позвали ватрогасце, који су притрчали, покушавали да сузбију пламен, да не оде превише", прича Катарина Миленковић.

Мирољуб Миленковић каже да је пред њима борба. Живе од социјалне помоћи и од дечјег додатка.

"Радим на привременим пословима, колико шта има, ко ме позове. Радо се одазовем сваком позиву, сваком послу. Морам да се обратим државним институцијама, за неку помоћ, било какву", истиче Мирољуб.

Помоћ хуманих људи 

Апел за подршку породици којој сада све недостаје, шири се друштвеним мрежама, налазећи пуд до хуманих људи.

"'Чарапанско срце' се прво одазвало јер су деца део нашег удружења кроз разна инклузивна дружења. Ми смо до сада већ и доставили неку врсту помоћи, а нама је план да од сакупљеног новца, наравно у зависности од износа који буде сакупљен, платимо кирију бар за првих месец дана, кад смештај буде пронађен", наводи Милена Поповић из овог хуманитарног удружења.

Једанаестогодишња Теодора, годину млађа Анастасија и петогодишња Јелица не желе да се одвоје од родитеља. Прво прибежиште пружили су им познаници. У скромном дому, сада их је деветоро.

"Ми имамо децу, хвала богу, ми знамо шта је бол за децу. Зато смо их и пустили код мене овде. Са мном је, прихватили смо га као да је наша породица. Шта ћу друго да радим, док не среди кућу. Кад среди биће у својој кући", каже Драган Илић.

Ватра је Миленковићима уништила део домаћинства, али не и наду да ће уз помоћ града и хуманих људи кућу обновити и у њој ускоро поново живети.