Преминуо социолог и дипломата Триво Инђић

Триво Инђић рођен је 1938. у Босанској Крајини, Лушци Паланки код Санског Моста. У Другом светском рату је изгубио оба родитеља, оца палог првоборца, мајку у збегу, па је након сиротишта у Сплиту наставио школовање у Београду.

Дипломирао је на Правном факултету, магистрирао социологију и био асистент Љубомира Тадића, члан групе "Праксис" и један од покретача Корчуланске филозофске школе. Избачен је из СКЈ 1968.

СДБ му је одузео пасош у периоду 1973–1978, након што је избачен са Филозофског факултета у Београду уз групу професора међу којима су Михаило Марковић, Љубомир Тадић, Загорка Голубовић, Светозар Стојановић, Миладин Животић, Драгољуб Мићуновић и Небојша Попов.

Као друштвено-политички "неподобан", Триво Инђић је касније радио у Заводу за проучавање културног развоја, Институту за међународну политику и привреду и у Институту за европске студије у Београду. Од 1992. до 1994. био је помоћник министра за просвету и културу у Савезној влади Југославије.

После пада режима Слободана Милошевића, Триво Инђић био је амбасадор СРЈ у Шпанији од 2001. до 2004. потом и политички саветник председника Србије Бориса Тадића од 2004. до 2012.

Био је блиски сарадник и пријатељ три председника СРЈ/Србије након 1999. и лично познавао Џона Кенедија, Ериха Фрома, Че Гевару и Аљендеа.

Био је цењени хиспанолог и стручњак за Јужну Америку и оставио иза себе велики опус књига и радова из широког поља друштвених наука.

Говорио је енглески, шпански, руски, италијански и француски.

Преминуо је после дуже болести 10. маја 2020. у Београду.