Mесто где је пре више од два века заустављена куга

Пре 225 година између атара Руме и Ирига, шанчеви, бодљикава жица, стража и смртна казна за покушај бекства. За царску Аустрију једини начин да се заустави куга која је харала богатим трговачким центром на обронцима Фрушке горе.

"У јулу 1795. Анђелија Недељковић је била у Крњешевцима на сахрани рођака и како је тада био обичај да се неки предмет понесе за успомену, она је понела ћилим, а са њим донела и бацил куге, који је више него преполовио број житеља Ирига", прича Вера Новковић, директорка "Српске читаонице" у Иригу.

Каже да се Ириг од такозване сремске иришке куге никада више није повратио.

Годину дана од епидемије, захвални што куга није пренета у њихово место, добровољним прилозима имућних Румљана, на месту разграничења подигнута су спомен-обележја.

У споменике је уграђено 800 цигала из порушених домова. Власти су спалиле покућство и порушиле половину од 912 кућа колико је у то време било у Иригу.

Три православне цркве и данас подсећају на имућно доба варошице. У Иригу данас становника колико пре куге. Са новом епидемијом, историјске чињенице су им, кажу, и за наук и опрез.

"Низом превентивних мера успели да средимо ситуацију, имали смо укупно девет заражених особа, троје је преминуло", каже Миодраг Бебић, заменик председника Општине Ириг.

"Били су обазриви, то је сигурно невезано, а куга је нешто што је остало у историји", каже један мештанин.

Приче о томе чули су од породице, али су кажу били обазривији због целокупне ситуације.

Кипови под бригом Завода за заштиту споменика Сремске Митровице, последњи пут су обновљени пре девет година.