У Србији сваке године умре 450 жена од рака јајника, неке симптоме не смете да игноришете

Данас се обележава Светски дан борбе против рака јајника. Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Горица Ђокић из Удружења пацијенткиња у борби пртив овог канцера каже да се обележава осми пут у Србији.

"Због целе ове ситуације, не можемо да окупимо лекаре и пацијенткиње као до сада на великим едукативним трибинама, али је ово повод да пошаљено једну битну поруку свим пацијенткињама и женама у Србији", рекла је Ђокићева.

Статистика је поражавајућа, близу 800 жена годишње оболи од рака јајника, 450 изгуби битку. У свету је то 250.000 жена, док 140.000 жена изгуби битку са раком јајника.

Ђокићева каже да је то најсмртноноснији гинеколошки канцер и зато се говри о раку не само данас него и током целе године.

"Апелујемо на жене да иду на превентивне прегледе и кроз Удружење наша борба је и за пацијенткиње које се боре са овим малигнитетом", рекла је она.

Према њеним речима, он је сепцифичан јер се тешко открива, не постоји скрининг за рано откривање овог канцера. Симптоми су специфични: надутост стомака, бол у доњем карличном делу, бол у леђима, чесрто мокрење, штуцање.

Директор ГАК у Вишеградској Александар Стефановић каже да то није само проблем Србије већ је и глобални проблем. Најчешће се ова болест открива у трећем и четвртом стадијуму, у 70 одсто случајева рано откривање је готово случајно.

Неспецифични симптоми 

Стефановић упозорава да уколико ти неспецифични симптоми трају дуже од две, три, четири недеље, пацијент треба да се јави лекару.

Ова болест нема предфазе до једног инвазивног канцера као што је то грлић материце, где има времена да се детектује у раним фазама, да би реаговали. То код рака јајника не постоји, истиче Стефановић.

Стефановић каже да је биолошка природа тумора врло непозната, неки се понашају веома агресивно, и за неколико месеци може да дође до промена које се карактеришу као одмакла фаза а код неких то иде спорије.

"Не постоји скриниг, али оно што имамо на располагању је клинички преглед, ултразвук, туморски маркери, а има софистицираних метода имиџинга као пет скенер, магнетну резонанцу али ништа не може да откриј тумоир у раној фази", каже он.

"Апел женама је да долазе на редовне гинеколошке прегледе јер онда може да се открије болест колико-толико у раној фази и да излечње за први и други стадијум буде у преко 90 одсто случајева", рекао је доктор Стефановић.

Доступна иновативна терапија 

У последње време и Министарство здравља уложило је максималне напоре да се и нашим пацијентима обезбеди иноватина и максимална терапија која се кмористи ус вету. Она није јефтина и доступни су нам лекови из биолошке терапије који смањују прокрвљеност тумора и на тај начин га практино убијају.

Каже да постоји и персонализована циљана терапија која се кортисти у 10 до 15 одсто случајева када се окткрију брка 1 и брка 2 мутације на 17. хромозому.

Сва терапија у свету доступна је и у Србији, каже Стефановић.

Горица Ђокић је рекла да је прошле године добијена нова циљана терапија за жене са брка мутираним геном - сада се иде да се тестирсање на брка мутирани ген обавља одмах по дијагностици, по самом детектовању болести - да не чекамо каснији период, то ћемо у наредним кампањама развијамо да жене упознамо зашто је битно брка тестирање, због њих самих, њихових наследника као и збо те саме терапије.

Каже да жене морају да воде рачуна о свом здрављу и додаје да морамо да чувамо једни друге.

"Будите одговорни према себи и према онима који вас воле, овај дан служи да се подстакне свест о потреби редовних прегледа, поготово за пацијенткиње које су у повећаном ризику за оболевање од рака јајника, оне које су у сатријем живтном добу. Надам се да ће се наставити са бесплатним превентивним прегледима после епидемије, што може да помогне у раној дијагностици ове опаке болсти", рекао је Стефановић.

Рекорд од 38 порођаја пре десетак дана 

Смањује се број заражених коронавирусом, укинуто је ванредно стање, али опасност још није прошла. На све заказане прегледе, труднице и друге пацијенткиње, могле су да долазе и током вандредног стања. Радиле су и операционе сале. 

Професор Александар Стефановић је рекао да је епидемија у току али је случајева све мање и мање и охрабрује што су случајеви мање озбиљни.

"Мађутим, било је и тежих дана. Ми смо се на почетку епидемије реорганизовали, отпустили смо све оне пацијенткиње које нису биле хитне, и све своје кадровске потенцијале и опрему груписали на места за која смо очекивали да ће бити пуно пацијената", рекао је Стефановић.

Према његовим речима, то се и обистинило, и затварањем првенствено породилишта у клиничко-болничким центрима у Београду, добили су изузетно велики прилив трудница.

Трудница је било и на прегледима и што се тиче амбулантног рада и што се тиче хоспиталног дела - порођаја дупло више него што је то уобичајено, рекао је Стефановић.

"Број порођаја се креће сваким даном око броја 30, некада 28, 27, а био је и рекорд од 38 порођаја пре десетак дана током 24 часа", каже доктор.

Говорећи о томе да ли се нешто променило после укидања ванредног стања, Стефановић каже да су се током ванредног стања реорганизовали на дневном нивоу, уз груписање кадровских потенцијала и дуплирање дежурних екипа као и кадра нап ријемним одељењима.

"Адаптирали смо се на неки начин, пратићемо даље препоруке Министарства здравља, али оно што је неопходно је да наш највећи фокус буде тамо где је највећа гужва и прилив - а то су труднице. Током ванредног стања и сада даље радили смо неких 110 амбулантних прегледа трудница, ништа нисмо отказивали, радили су се дабл тестови, сва саветовалишта су радила и све је функционисало као да и није ванредно стање", закључио је Стефановић.