Број заражених коронавирусом расте из дана у дан – када се очекује врхунац епидемије

Од свих људи заражених коронавирусом у свету, чак 93 одсто је из само четири земље, саопштила је Светска здравствена организација. Већина оболелих ће се опоравити, сматрају стручњаци. Миљан Ранчић из Светске здраствене организације каже за РТС да је Србија до сада предузела све адекватне мере.

Према речима Миљана Ранчића, бројеви нису од круцијалне важности. Проценат опорављених потврђује оно што су прва истраживања из Кине дала, а то је да се опорављају сви лаки случајеви, што је око 80 одсто оболелих.

"Око 15 одсто су они са тежом клиничком сликом и овде говоримо о њима, а не о оних 80 одсто који се опорављају без проблема. Дакле, од преосталих 20 одсто, 15 одсто оздрави уз медицинску негу и хоспитализацију док пет одсто буде заиста критично и морају да буду прикључени на апарате за дисање и одржавање живота", објаснио је Ранчић гостујући у Београдској хроници. 

У Србији је укупно оболело пет особа а од броја оболелих зависиће и шта ће се даље предузимати, саопштили су наши званичници.

"Постоје стручне препоруке Светске здравствене организације у смислу како спроводити превентивне и контролне мере надзора над овом болешћу. Број потврђених случајева није једини критеријум који диктира који ће одговор земља дати. На основу свих епидемиолошких података о надзору и контактима доносе се одлуке да ли ће се мере учинити строжим него што су у почетку биле. Број заражених у Србији још не представља опасност, још се ради о спорадичним случајевима где нема локалне трансмисије", сматра Ранчић.

Строже мере зависе од броја заражених 

Увођење строжих мера, затварања вртића и школа, забрана окупљања не зависе од броја заражених, већ од начина на који су се заразили. 

Важна је трансмисија вируса, колико брзо се шири, да ли се знају контакти, да ли се зна порекло инфекције, односно да ли се зна први контакт који је допринео ширењу инфекције.

"Када имате трансмисију као што је у Италији предузимају се драстичне мере, па је од јутрос практично цела земља у карантину. Такве мере се предузимају када имате велику брзину ширења вируса, када не можете постојећим мерама да исконтролишете шта се дешава и очекује се да оне дају резултат. Као и у Кини где су, условно речено, предузете драстичне мере и којих су се придржавали. И ако погледате епидемиолошке податке последњих дана, Кина је успела да заустави брзо ширење вируса и тренд новозаражених константно пада", објаснио је Ранчић.

Нико не може да зна када је крај епидемије али се сви надају да вирус неће дуго опстати са доласком пролећа и порастом температуре.

"На основу аналогије са другим вирусима из групе корона, може се евентуално претпоставити да би топлије време могло да утиче на сузбијање вируса, али будући да је реч о новом вирусу, то нико не може да тврди са сигурношћу", сматра стручњак СЗО.

И даље расте број оболелих 

Врхунац епидемије је онда када из дана у дан број новозаражених почне да опада.

"Ако се узме у обзир да су први заражени у Кини били око 7. и 8. децембра онда можемо да говоримо да је врхунац код њих достигнут два месеца касније, али то не значи да исти модел може да се пренесе и на било коју другу земљу. Што се тиче Европе и остатка света, ми смо још увек на узлазном делу такозване епидемиолошке криве. Дакле, из дана у дан и даље расте број", рекао је Ранчић.

Светска здравствена организација, на основу онога у шта је до сада имала увид у контексту спремности за адекватан одговор на изазов новог коронавируса, Србија је предузела читав низ мера по свим кључним елементима.

"Те мере су: могућност спровођења адекватног надзора, брза детекција, лабораторијска дијагностика и потврде, адекватно болничко збрињавање тежих случајева, спречавање даљег ширења, комуникација према јавности. Свеукупни одговор Србије за овакав сценарио је сасвим добар. Наравно, уколико би ситуација проградирала до неких изузетно великих размера, мере би се мењале, али у овом тренутку су мере у Србији добро примењене", каже стручњак СЗО.

Када је реч о ранијим искуствима Миљан Ранчић каже да су и свет и Србија биле у мање или више сличним ситуацијама.

"Када погледате епидемију САРС-а Србија је предузела сличне мере имајући претходно искуство са пандемијским грипом. Србија је имала искуства и са катастрофалним поплавама 2014. године, када је била обухваћена трећина њене територије, а није забележена ни једна епидемија", истакао је Ранчић за РТС.

понедељак, 23. фебруар 2026.
11° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом