Kакве грешке најчешће праве возачи почетници

Александaр Раденковић из Управе саобраћајне полиције каже да су возачи са пробном возачком дозволом током 2019. године изазвали више незгода него што је то био случај током 2018. и 2017. године, али су последице биле мање.

"Током прошле године у саобраћајним незгодама које су они изазвали погинуло је седморо људи, годину дана пре тога деветоро, а 2017. године 12 људи је страдало", навео је Раденковић.

Када се погледају незгоде у којима су они учествовали, а које су изазвали други учесници у саобраћају, током прошле године је погинуо један возач са пробном дозволом, а годину дана радније осам што је заиста велика разлика, каже Раденковић.

"Генерално, перцепција је у Србији да су млади возачи и они са пробним дозволама они који највише страдају и највише учествују у саобраћајим незгодама – није то баш тачно", рекао је Раденковић.

Анализе показују, наводи Раденковић, да су већ неколико година уназад најугроженији возачи старости преко 65 година, након њих они који су између 55 и 64 године.

На питање у чему почетници највише греше, Раденковић каже да је вожња после 23 сата најчешћи прекршај.

"Таквих прекршаја је током прошле године било 3.300, након тога је управљање возилом чија је снага мотора већа од 80 киловата без члана породице – 600 таквих прекашаја, такође 600 прекршаја вожње више од три лица и 400 возача са пробном возачком дозволом је искључено из саобраћаја због вожње по дејдством алкохола", додао је Раденковић.

Брза вожња, алкохол и неискуство најчешће доводе до удеса 

Када је реч о саобраћајним незгодама, доминанатан фактор је била неприлагођена брзина, али и неправилно сагледавање саобраћајне ситуације и неискуство, а девет одсто незгода су изазвали млади возачи који су били под дејством алкохола.

На питање да ли је прерано добијање дозволе пре 18 година, Раденковић каже да није прерано, возачи могу стећи дозволу са 17 година у тако је у већини европских земмља.

"Оно што је важно је да у тим првим месецима и годинама возачког стажа учинимо да они буду што безбеднији и да их на неки начин сачувамо и од њих самих и од других учесника у саобраћају", наглашава Раденковић.

Истраживање показује и да ће просечни српски возач пре платити 5.000 динара казну или понудити мито, него што ће поштовати саобраћајне прописе. Чак 52 одсто испитаника признало је да је у протеклих годину дана направило неки прекршај, а 46 процената и поред тога није променило понашање у саобраћају.

"Ти подаци су заиста прилично поражавајући и вероватно у тим подацима лежи чињеница зашто ми нисмо нешто се тиче безбедности саобраћај на нивоу оних најразвијних земаља", додао је Раденковић.

Велики је пробилем што код нас велики број возача не поштује прописе због безбедности, већ како не би платили казну.

"То није сврха казне, сврха казне је да одврати учеснике у саобраћају од чињења прекршаја и циљ прописивања казни је да учесници схвате значај поштовања саобраћајних прописа", нагласио је Раденковић и додао да када се промени свест имаћемо боље стање.